Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.
soundcracks

Објављено:

19/10/2020
Спој Новог Сада и Беча у Културној станици Свилара
19/10/2020

Мултимедијална изложба „SoundCracks“ која спаја Нови Сад и Беч биће отворена у уторак, 20. октобра у 19 сати у Културној станици Свилара и трајаће до петка, 23. октобра. У питању је сарадња два уметника, Вукашина Живаљевића и Миљана Живаљевића, који повезују два вида уметности – фотографију и музику, а услед пандемије и два града.

„Прекогранична сарадња је узрок ситуације, што на крају и није тако лоше. Корисно је прилагођавати се новонасталим условима, а то може бити корисно чак и када се све нормализује, јер се друштво све више глобализује и све чешће се јављају међународне сарадње, па се чини да то може постати и један од стандардa”, започиње причу Вукашин Живаљевић који је радио на концептуалним фотографијама, на којима су приказани путеви и пукотине на асфлату.

Почетна идеја је да уметници заједно стварају на истом месту, међутим, читава ситуација је довела до тога да фотографије настану у Новом Саду, а звук у Бечу.

„Требало је да Миљан иде са мном на терен док фотографишем, а ја да будем ту док он ради музику. Али и поред тога нам се чини да смо показали да је могуће. Да ли би било боље да је остао првобитни план? Па, вјероватно би, али смо успјели да направимо квалитетан производ и на овај начин. Свакако је било мало !„глувих телефона”, али је на крају све испало како треба. Дакле, могуће је. Увијек је могуће онолико колико се може. Идеални услови не постоје, с тога треба радити у задатим околностима најбоље што се може”, каже Вукашин.

Предност је била и та што су њих двојица већ сарађивали на филму, а како и сам Миљан тврди „у стваралаштву је битно са ким си и какав је тај ваш однос“.

„Вукашин и ја смо већ сарађивали на другим пројектима где се показало да умемо врло добро да комуницирамо. Основна идеја је нешто што је у глави једног или другог и ту се ‘кува’ неко време. Кад кренемо са планирањем, водимо дуге разговоре где још детаљније улазимо у садржај. Некад је изненађујуће шта нам све падне на памет и тај ‘еурека’ моменат посматрамо као нешто што гура причу напред. Са друге стране, умемо безболно да стопирамо један другог и наведемо на поновно размишљање што је и те како битно“, тако Миљан описује његову и Вукашинову сарадњу.

Иако им је пандемија променила првобитне планове, уметници не гледају на то као на нешто негативно, већ прилику за иновације и ново прилагођавање.

„Нове ситуације изискују нове методе. Наш живот је прекратак да бисмо разумели колико се ствари мењају око нас и како нешто што ми данас сматрамо свакодневним никако није било свакодневно пре 200, 100, па чак и пре 20 година. Нама је интересантно да размишљамо о новим трендовима и иновацијама које ће настати због вируса и целе ситуације. Такође, и о оним које ће нестати. Можете ли да замислите свет без биоскопа? Свет без живих свирки? Ми се свакако морамо прилагодити и искористити то на најбољи могући начин”, коментарише Миљан.

Ипак Вукашин тврди да је „непосредна конзумација културе кључ за многе уметничке форме”.

„Тешко је гледати позоришну представу на ТВ-у или уље на платну на телефону. Није то исти производ. Тешко је и то што многи уметници сада немају прилику да се изразе на било који начин. Жао ми је што не могу сви да се прилагоде овој ситуацији. Некима је тешко да мијењају свој умјетнички израз, а други иако желе, то ни не могу. Поготово је тешко онима којима је то основни вид финансирања, а овдје првенствено мислим на музичаре и сценске раднике. Оно што је добро је да се сада јавила прилика за конзумацију садржаја који су до сада били недоступни или тешко доступни, као на примјер филмски фестивали, или наступи музичара који не одржавају концерте близу или се просто нису успјели наметнути широј публици” каже Вукашин, а Миљан додаје да су култура и уметност свакако те које пружају утеху у тешким временима.

„Људи широм Европе би једноставно полудели да није било Нетфликса, музике и видео игара. Мени првом је тај период био прилика да уроним у неке садржаје за које обично немам времена. Али – колико се то поштује и цени? Вероватно недовољно. Колико су људи свесни да тај неко ко свира песму коју они воле или неко ко игра њиховог омиљеног лика мора да плаћа рачуне? Свет уметности је сада у кризи. Не причам само о Србији где долазимо до тога да су уметници и физички угрожени. Слична је ситуација и у ЕУ и у Америци, вероватно и у остатку света. Ипак, јављају се неке нове идеје, нови трендови, нови начини за рад. Стваралаштво се прилагођава времену”, закључак је Живаљевића.

Организатори моле све посетиоце да се, ради очувања здравља и лепшег и квалитетнијег уживања у културним садржајима, придржавају свих мера. Посетиоци су у обавези да носе заштитне маске на свим догађајима. Oрганизатор задржава право измене одржавања програма и формата догађаја у случају промене епидемиолошких мера.

Пројекат „SoundCracks” један је од 42 пројекта који је добио средства на Јавном конкурсу, у оквиру пројекта „Уметници. Сад!” који има за циљ јачање локалне културне сцене, подизање њених капацитета кроз мрежу културних станица, децентрализација културе и јачање публике.