Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.

Објављено:

12/08/2020
Сусрет фикције и реалности кроз изложбу „Просторна одисеја: Дестинација дистопија“
12/08/2020

Пројекат који истражује појам дистопије кроз призму простора, објеката и материјала, користећи се дистопијама описаним у романима и филмовима 20. и 21. века, биће представљен кроз изложбу „Просторна одисеја: Дестинација дистопија”, уметнице Милице Денковић, коју ће публика моћи да погледа данас, онлајн, путем Фејсбук странице Културних станица од 19 сати.

На изложби ће публика имати прилику да види десет микро-сцена у које су унесени предмети из свакодневне употребе са или без неких интервенција у комбинацији са различитим материјалима од плексигласа до стиропора, а које користе површину постамента на који су стављени, да испричају одређену причу.

„Неки од предмета који се могу наћи на поставци су кухињско сито, велики зипов упаљач, инjекције, заштитне рукавице, анатомска лутка за цртање, црне свеске, батеријска лампа и батерије, стона лампа, књиге, киндл, пасош, епрувете, кутије за лекове, заштитне наочаре… Овако набројане ствари заиста не значе ништа, док их не уведемо у односе на малим сценама са другим објектима и матерјалима и поставимо у везу са штампаним текстом или сликом и додатним текстом који му даје контекст“, објашњава уметница.

Милица Денковић каже да је идеја изложбе настала је током пандемије и размишљања о материјалима које сви свакодневно користимо.

„Изложба као увод користи плексиглас који се појављује и у једном делу поставки – то је сад неизоставни материјал за израду разних врста дистанцера које имамо прилике да видимо у банкама, продавницама и таксијима. Плексиглас користим двојако као сценографски и драматуршки елемент, где представља ограде или зидове, а симболиште дистанцу и изолованост, али и могућност да будемо посматрани, јер нас зидови не штите од погледа, ако то нека сцена захтева”, додаје Милица.

Милица Денковић

У физичком смислу, изложба користи дистанцу од један и по метар између постамената као препоручену дистанцу између људи. Кореографски је немогуће искусити изложбу, пошто је изложба дигитална, али уметница каже да јој овакав, алтернативни вид презентовања дела не представља препреку, већ нову могућност за даље идеје.

„Актуелна друштвена ситуација, у овом конкретном случају, утиче на уметност, диктирајући јој модел презентације публици, у дигиталном облику. Мислим да је то неки смер у којем ћу на даље да размишљам у вези са презентацијом мојих радова, неко промишљање спајања физичке поставке и дигиталне презентације или начина на који се може представити уметнички рад само у дигиталном окружењу“, каже Милица Денковић.

За уметницу, чија се пракса заснива на истраживању феномена простора, од физичког до имагинарног, дистопија као тема била је логичан корак после изложби које су говориле о простору у фантастици и хорору: лавиринтима, пролазима, панорамама. Дистопијски простор за њу је још једна врста простора који се могу наћи у фикцији и уметнички истраживати.

„Ови постаменти нас позивају да измеримо колико је наша реалност удаљена од измишљеног света. Ако је фикција на корак од реалности, требало би да смислимо како да јој подметнемо ногу, да бисмо могли да корачамо слободно“, завршава уметница.

Јавни позив културних станица

„Просторна одисеја: дестинација дистопија“ један је од 22 пројекта који су добили средства на јавном позиву „Уметници. Сад!” Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, а који има за циљ јачање новосадске културне сцене кроз мрежу културних станица, подизање њених капацитета, децентрализација културе и развој публике.

Партнер на пројекту „Уметници. Сад!“ је компанија Меркатор С.

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.