Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.

Објављено:

15/06/2020
Мрежа културних станица: Нови Сад даје пример другим градовима
15/06/2020

Мрежа културних станица је јединствени модел културе у овом делу Европе настао као резултат пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“ и данас је представљен испред будуће Културне станице ОПЕНС, у некадашњем комплексу „Петар Драпшин“, а будућем дистрикту за уметност, културу и стваралаштво.

Председница Владе Републике Србије, Ана Брнабић истиче да су мреже културних станица осмишљене, али и остварене и препознате као иновативан и аутентичан културни модел, који би требало применити и у другим градовима широм Србије.

„Дубоко верујем да су култура, уметност и стваралаштво од есенцијалне важности за економију, снагу и напредак једне државе и стабилног друштва. Захваљујући оваквом моделу, на један ефикасан и буџетски рационалан начин, подршку, оснажење, бољу видљивост и контакт са публиком добијају управо самостални уметници и делатници у култури, ванинституционална сцена, али и установе културе. Управо због тога, оваквим моделом културних станица, Нови Сад поставља нове стандарде на културној сцени Србије“ истакла је председница Владе и додала да је ово идеална прилика да баш у будућем центру уметности, културе и стваралаштва, најави и легат пројекта Европске престонице културе – Национална престоница стваралаштва.

„Управо по угледу на Европску престоницу културе и све што је урађено у Новом Саду овај легат пројекат подразумева да ћемо сваке године у Србији имати један град који ће бити домаћа престоница стваралаштва, са највећим акцентом на младе и перспективне уметнике и креативце“, рекла је Брнабић.

Готово 2000 догађаја, више од 100.000 посетилаца, око 2500 уметника, сарадња са 631 организацијом су остварени у протекле две године колико постоје културне станице у Новом Саду, а мрежа ће бити проширена са још пет нових културних станица широм града. Поред културних станица Еђшег и Свилара, као и покретне Културне станице Караван, међу новим културним станицама су Барка на Клиси, Културна станица Буковац, Културна станица ОПЕНС, Културна станица Млин у старом језгру града и Културна станица Руменка.

„Мрежа културних станица је још један показатељ да Нови Сад и пре него што ће званично постати престоница културе, бележи значајне резултате. За веома кратко време култура је стигла до најудаљенијих делова града, што се види управо кроз културне станице у Буковцу, Руменки, на Клиси. На тај начин, кроз децентрализацију културе, сваки наш суграђанин је укључен у креирање нове културне слике града што је од изузетног значаја за будућу Европску престоницу културе“, рекао је градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић.

Управо су културне станице нови мостови културе који повезују и укључују грађане, уметнике, организације и установе културе стварајући, кроз нове навике, нову публику и нову слику културе града.

„Кроз ову мрежу културних станица, односно кроз нове просторе, стварамо нове процесе, којима јачамо људе, односно ванинституционалну сцену, уметнике, установе културе, али и публику. Управо тиме подижемо продукцијске и програмске капацитете културне сцене града. Из тога произилази и конкурс који ће бити отворен крајем јуна, који је заправо само наставак подршке уметницима. Након успешне акције поделе поклона захвалности уметницима у пензији, нови конкурс биће намењен младим, активним уметницима и то након тешког периода кроз који су прошли, а чије се последице и даље осећају. Све ово је само још један показатељ да је култура у Новом Саду заиста начин живота и да ће она то и остати и након године титуле“, рекао је директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“, Немања Миленковић.

„Симфонију културних станица” симболично су, кроз видео-перформанс, представили и новосадски музичари који су, распоређени на свих осам локација културних станица, извели Оду радости, обележавајући на тај начин и 250 година од рођења славног композитора Лудвига ван Бетовена.

 

 

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.