Колико је битно познавање локалне историје и културе? Зашто је важно неговати културно наслеђе? И због чега је индустријско наслеђе неизоставно када је реч о идентитету једног града? Управо на ова питања одговор даје изложба „Нови елементи прошлости“ визуелне уметнице Јелене Гајиновић, која ће свечано бити отворена данас у 19 сати у Културној станици Свилара.
Индустријски комплекси на некадашњим ободима града претрпели су доста промена и изгубили монументалност коју су поседовали. Како би сачували сећање на ова здања, референтни су фотографија и архивски документи. Као изузетан поштовалац културног наслеђа, Јелена Гајиновић сматра да је изузетно битно познавање локалне историје и културе, како би било какав прогрес био могућ.
„Мој рад се фокусира на мапирање објеката који спадају у културно и индустријско наслеђе града Новог Сада. Град се тренутно налази у транзицији и трпи одређене промене, када је реч о урбанистичком планирању. Сходно променама, град губи свој идентитет, те остаје без својих неконвенционалних обележја. Протеклих пар година, сакупљам фрагменте фасадних орнамената и предмета који су се налазили на објектима који су срушени или су прошли кроз процес реконструкције. Овај вид презервације је лични корак ка очувању наслеђа које нестаје пред мојим очима, а чија вредност не лежи у материјалном, већ у естетском квалитету који поседује сваки сачуван предмет”, додаје уметница.
У домену Адорновог концепта ауре, сваки предмет поседује начин да се очува његова вредност, а један од њих је увођење објеката у галеријски простор. Експонати су омаж њиховим архитектама, занатлијама и радницима који су учествовали у стваралачком процесу.
„Архитектура је једна од најстаријих форми уметности, а оно што је разликује од осталих је управо мулти-сензорско искуство, које укључује визуелни и тактилни доживљај. Ослањајући се на поменута чула, посетиоци ће моћи да примете разлику у текстури и материјалима који су се користили приликом градње.
Још битније је да се кроз чуло додира успоставља „контакт” са прошлошћу. Служећи се имагинативним способностима, посетиоци имају могућности да сами конструишу нове урбане пејзаже”, каже Јелена Гајиновић и додаје:
„Изложба Нови елементи прошлости позива публику да пре свега ступи у интеракцију и да на другачији начин перципира културно и индустријско наслеђе. Ово је прилика да суграђани додирну Нови Сад.”
Јелена Гајиновић каже да оваква врста подршке, веома значи локалним младим уметницима који су се определили да живе и стварају у свом граду.
„Мислим да је јако битно да се суграђанима скрене пажња на урбицид Новог Сада. Наслеђе је једно, оно се не може репродуковати, накнадно креирати, те због тога треба да се пробуди одговорност свих слојева, јер град у ком живимо треба да буде хуман и прилагођен потребама грађана. Ако ми као друштво и локална заједница не сачувамо обрисе културног наслеђа, заувек ћемо прекинути везу са нашом културном прошлошћу. Без историје и наслеђа прогрес друштва није загрантован”, додала је Јелена Гајиновић.
Пројекат „Нови елементи прошлости” један је од 22 пројекта који су добили средства на јавном позиву „Уметници. Сад!” Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, а који има за циљ јачање новосадске културне сцене кроз мрежу културних станица, подизање њених капацитета, децентрализација културе и развој публике.
Отварање изложбе, публика ће данас моћи да испрати путем преноса уживо на званичној Фејсбук страници културне станице Свилара од 19 сати, док ће од уторка, 28. јула, па до петка, 31. јула од 10 до 18 сати, посетиоци моћи да дођу и погледају је.
Партнер на пројекту „Уметници. Сад!“ је компанија Меркатор С.
Фото: В. Величковић
