Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.
ново читање бајки

Објављено:

27/10/2021
„Ново читање бајки“ – разоткривање скривених стереотипа и предрасуда у бајкама
27/10/2021

„Општи је утисак да се познајемо много дуже, јер смо на радионицама јако брзо развили важан однос повјерења. Било је интензивно, забавно, креативно и сасвим смо сигурно много научили једни од других“ – овако књижевница Ламија Бегагић, описује радионице креативног читања и писања „Ново читање бајки“ које је одржала, заједно са писцем Бојаном Кривокапићем, од 18. до 22. октобра у Културном центру Новог Сада и Дигиталном омладинском центру при Градској библиотеци.

„Цијели је процес, након упознавања са групом дјеце коју су чинили дјечаци и дјевојчице узраста од 9 до 12 година, текао тако да смо разговарали о свакодневним ситуацијама настојећи у њима детектовати родне стереотипе и друштвена очекивања која се стављају пред дјевојчице, али и дјечаке. Касније бисмо, те ситуације покушавали деконструисати на начин да бисмо обрнули улоге, стављали наше јунакиње и јунаке у нове улоге и гледали како се тамо сналазе. Идеја цијелог процеса била је препознати мјеста која су „проблематична” и „поправити” их“, рекла је Ламија.

Кроз радионице, задатак Бојана и Ламије био да деци скрену пажњу на све врсте родних, класних, расних стереотипа и предрасуда, као и елементе насиља, те, кроз заједнички рад и расписивање нових текстова, доћи до бајки које ће бити родно коректне, инклузивне, правичне, духовите, разумљиве и пријемчиве узрасту.

Деца су се у овом креативном процесу природно сналазила и кретала, показујући колико су слободни, отворени и како лако препознају друштвене подвале, што им је било, како Ламија наводи, изузетно охрабрујуће.

„Њима позиције принцеза и принчева, гдје су они смјештени у оквирима родних очекивања, нису природне и задате и зато су их лако успјевали препознати и замијенити инклузивнијим оквирима“, наводи књижевница и додаје:

„Резултат цијелог процеса нису само садржајна и продуктивна чеитири дана и размјена креативних енергија, већ и развијање платформе за даљњу сарадњу. Методологија до које смо дошли на радионици, могла би се примјењивати у раду с дјецом, од вртићког до адолесцентског узраста, а комбинација драмске игре, дебатних разговора уз охрабривање критичког мишљења и креативног писања могли би у перспективи доприњети родно укључивом образовању и читању књижевности“.

Ламија Бегагић пише за децу и одрасле, те је тако и уредница дечијих листова Колибрић, Палчић и 5Плус. Уређивала је књижевни веб-магазин Омнибус и Књижевни журнал. На такмичењу „Екран приче_02” коју организује загребачка „Наклада МД” и „Искон интернет”, за причу Двадесет и седам освојила је прву награду, међу 1.209 кандидата. Прича „Једном ћу научити плести” нашла се у зборнику Poqueerene priče.

Бојан Кривокапић објавио је књигу кратке прозе „Трчи Лилит”, запињу демони, збирку гемисчт-поезије Жохаров лет, роман Пролеће се на пут спрема и збирку песама Гнездо дечака. Добитник је награда за прозу: Улазница (Зрењанин, 2011), Ђура Ђуканов (Кикинда, 2012) и Едо Будиша (Пазин, 2014), као и награде Мак Диздар за збирку поезије (Столац, 2013). За роман „Пролеће се на пут спрема” године 2018. добија Награду Мирко Ковач за најбоље дело младог аутора у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори.

Крајњи резултат ових радионица биће продукција две нове представе за децу, кроз критичку обраду традиционалних бајки. Представе ће имати премијеру у мају 2022. у оквиру програмског лука „Будућност Европе“, чији је циљ подстицање и укључивање деце и младих у стварање боље будућности Европе, кроз културу и уметност. Управо они, као основа за бољу будућност Европе, подстичу се на критичко промишљање, али и на активно учешће у друштвеним питањима. Овај програмски лук довешће у Европску престоницу културе многобројне уметнике из 21 земље, и спремиће за вас више од 400 занимљивих догађаја.

Пројекат се реализује као копродукција Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“, Културног центра Руменка, позоришне групе „Мишоловка“ и трупе „Држ’ не дај“ и Асоцијације Културанова.

Фото: Марко Пудић