Ко је Папа Јована? Зашто је она најчуванија тајна Ватикана? То је тема позоришне представе „Папа Јована“ која ће бити одиграна вечерас у Културној станици Еђшег, а публика ће моћи да је погледа онлајн од 19 часова на званичној Фејсбук страници Културних станица и Културне станице Еђшег.
Представа је драматизација истоименог романа Доне Вулкфолк Крос. У питању је мастер рад студенткиње Лее Јевтић, која је, осим редитељке и главна глумица у овом комаду, а Николи Милорадовићу, студенту физике, ова представа је први продукцијски подухват.
Главна глумица и редитељка мисли да смо сви ми заправо Папа Јована. Ко је она?
„Папа Јована је историјска личност, иако је уложен велики напор да се сакрије да је она постојала. Папа Јована је стварна личност, што даје неку, ја бих рекла, наду за променом, али са друге стране, симболички, она је борба, правда. Разлог због ког сам узела да драматизујем роман је суштина која постоји у нама и коју ако игноришемо просто нећемо бити оно за шта смо створени. Папа Јована јесте прича о религији, али није фокус на томе, већ на људској суштини и да, мислим да смо ми сви Папа Јована“ каже Леа Јевтић.
Представа се бави мрачним средњим веком и говори о борби, правди, љубави и људској окрутности, за коју и Леа и Никола сматрају да је и данас присутна, само се другачије испољава.
„Од оне окрутности која је била врло репрезентативна, можда највише физички, данас имамо неку врсти индивидуализма где смо окрутни једни према другима. Не постоји никаква колективна свест. Ми смо заправо тим отуђивањем окрутнији једни према другима. Међутим, оно што је, чини ми се, исто и тада и данас су унутрашње људске муке и мислим да би било потпуно илузорно посматрати историју као један праволинијски ток времена који представља прогрес. Ја не мислим да је човечанство по својој човечности и духовности напредовало од тог времена до данас. Технолошки свакако јесте“ прича продуцент, Никола Милорадовић.
Представа има за циљ да подстакне критичко мишљење и покрене важна питања попут феминизма, покушавајући да скине стигму са те речи, како објашњава редитељка. Она сматра да је управо уметност моћан алат који може то да учини. Како каже, у свакој представи у којој се бавимо друштвом и собом у њему неминовно је да ће се покренути критичко мишљење.
За себе као редитељку Леа каже да је строга, иако је заправо по струци глумица.
„Да, строга сам, првенствено зато што нисам редитељка по занимању, то је нешто што ме занима и што волим. Немам знања довољно за то, првенствено сам глумица, али ми је било јако занимљиво зато што сам ја ово радила као мастер рад, а он подразумева одређено глумачко истраживање. Ја сам истраживала Брехта и њега је немогуће глумити ако га претходно не разумеш и у режији. Тако да ваљда имам оправдање што сам ја и редитељка“ тако прича Леа о свом искуству „играјући“ две улоге, док студент физике своју професију и позориште повезује са једном речју – бесконачност.
„И физика и позориште баве се бесконачностима, само што су различите бесконачности у питању. Физика тежи да познаје ширину света у читавој његовој појави, док се уметност, конкретно позориште, бави оним бесконачним, унутрашњим светом човека. А мене изгледа привлаче бесконачности“ објашњава продуцент представе Никола Милорадовић и каже да му је једини изазов у раду била организованост, што је успео да савлада.
Позоришна представа „Папа Јована“ један је од 22 пројекта који су добили средства на јавном позиву „Уметници. Сад!”, Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, који има за циљ јачање локалне културне сцене, подизање њених капацитета кроз мрежу културних станица, децентрализацију културе и јачање публике.
Партнер на пројекту „Уметници. Сад!“ је компанија Меркатор С.
Фото: В. Величковић
