Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.

Објављено:

31/05/2023
Титула Европске престонице културе догодила се у најбољем тренутку
31/05/2023

Последње четири године за туризам у Новом Саду биле су, може се слободно рећи, врло турбуленте. Од дотада најуспешније године за туризам – 2019, преко пандемије коронавируса која је зауставила успешан тренд, па све до нових обарања рекорда 2022, а већ и 2023. године.

За кратко време, Нови Сад се већ пред годину титуле Европске престонице културе нашао на листама светских медија, као што су „Indipendent”, „Euronews”, „BBC”, „Lonely Planet”, „Condé Nast Traveller”, „Time out” и бројни други, као незаобилазна туристичка дестинација за 2022. годину.

Имиџ који је Нови Сад изградио као један од важних европских центара културе, допринео је свакако и позитивној статистици у туризму, која је и ове године настављена. Наиме, према подацима Републичког завода за статистику, у периоду од јануара до марта 2023. године, Нови Сад је посетило 40.374 туриста, што представља раст од 25.4 одсто у односу на исти период прошле године. Уколико тај број упоредимо са бројем из 2021, када је Нови Сад посетило 17.826 туриста, уочићемо раст више од 100 одсто током само две године.

Задовољство је видети да се тренд раста туристичког промета у Новом Саду наставља и током ове године” – истакао је директор Туристичке организације Новог Сада Бранислав КнежевићСви ти резултати ефекат су дугогодишње и континуиране промоције и развоја туризма у Новом Саду које су, уз Туристичку организацију Града Новог Сада, спроводили и остали чиниоци туристичке привреде, као и кутлуре нашег града. Важно је истаћи и то да је Нови Сад изгубио сезоналност коју је имао пре десетак година, када је период од маја до августа био најпосећенији. Последњих година Нови Сад је посећен током целе године и разлике између месеца се смањују.

Уз поменути континуирани рад на промоцији и развоју туризма, титула коју је Нови Сад понео прошле године у највећој мери посматра се из угла културе, међутим, кроз историју пројекта Европске престонице културе, он се показао као простор за дугорочан развој града, али и као узрок повећања броја туриста. У годинама за нама, градови који су понели ову престижну титулу бележили су раст у броју туриста у просеку од 12 одсто, док у случају Новог Сада видимо да је тај раст знатно већи.

Титула Европске престонице културе се за Нови Сад догодила у најбољем тренутку, јер после две пандемијске године велики број разноврсних догађаја које је организовала Фондација Нови Сад – Европска престоница културе свакако је допринео да у наш град стигне велики број туриста – сматра Кнежевић. Туристичка организација Града Новог Сада је искористила титуларну годину да, кроз своје кампање на друштвеним мрежама и у онлајн медијима у региону, путем билборда и сити лајт решења, позове туристе да посете Нови Сад у години Европске престонице културе. Само кроз кампању на светски познатом туристичком порталу Трип Адвисор, која је позивала да се наш град посети у титуларној години је, према извештајима, изазвано велико интересовање, које премашује просечне резултате на поменутом сајту.

Током 2018. и 2019. године, по речима Бранислава Кнежевића, заиста су остварени одлични резултати у доласцима и ноћењима туриста. Тај тренд је настављен и у прва два месеца 2020. године, међутим пандемија коронавируса након тога потпуно је зауставила кретања туриста.

То је био веома тежак период за градски туризам и за туристичку привреду – потврђује Кнежевић. Током 2021. године, која је била година опоравка, успевали смо да надоместимо изостанак страних туриста и привучемо већи број домаћих. У неким периодима године успевали смо и да се вратимо на ниво 2019. Очекивали смо да 2022. година, у којој смо поносно носили титулу Европске престонице културе, буде заиста добра и да се вратимо тамо где смо стали услед пандемије, међутим морам признати да нисмо очекивали тако велики раст долазака и ноћења. Резултати показују да је прошле године било 32 одсто више ноћења у односу на 2019. годину.

Позитивну статистику потврђује и анализа независних истраживача са Универзитета у Новом Саду, који се детаљно баве резултатима пројекта Европске престонице културе, па тако и утицајима на туризам. Према тим подацима, чак 92.9 одсто испитаника би врло вероватно препоручило Нови Сад породици и пријатељима, док би 93 одсто њих поново посетило град. Више од 50 одсто туриста је прошле године посетило неки од догађаја Европске престонице културе, а као позитивне ефекте те титуле туристи су наводили управо развој туризма, бољи имиџ града и разноврснији културни живот. Кад је реч о имиџу града, оцена туриста је 5.96 од 7.

Потребно је истаћи да, кад је реч о културним знаменитостима, нашем граду након Европске престонице културе остају културне станице, реновиране и опремљене локације које доприносе да суграђани, као и туристи, могу на већем броју места да уживају у догађајима из области културе који буду организовани– објашњава Бранислав Кнежевић. Такође не треба изоставити ни Дистрикт, који постаје центар културне индустрије и туризма, а верујем да ће у наредним годинама привући пажњу туриста. Оно што је титула Европске престонице културе нашем граду донела и оставила, а што је реализовано захваљујући улагању Града Новог Сада, јесу обнове бројних фасада, превасходно у подграђу Петроварадинске тврђаве, чиме се оставља још јачи први утисак туриста о том значајном културно-историјом наслеђу нашег града.

Кад је реч о догађајима који су организовани у склопу Европске престонице културе, Кнежевић истиче бројне садржаје у установама културе широм града, попут изложби „Акценти“, „Сан неолитске ноћи“, „Време и васељења“, „Сава Шумановић и европски реализми између два светска рата“, „Живот посвећен лепоти и уметности“, посвећене сликару Урошу Предићу, изложбу „Милева: ми смо стена“ у Музеју града Новог Сада која још траје, али и манифестацију попут Дочека.

Милева: ми смо стена

Иако сада говоримо о успеху који је превазишао очекивања чак и саме Туристичке организације Новог Сада, у тренутку пандемије питања су била бројна, а страх од последица велик. Међутим, сходно свим чињеницама, опоравак новосадског туризма био је брз, захваљујући брзим реакцијама и прилагођавању.

Као и за све сегменте привреде, период коронавируса представљао је изазов и за запослене у туризму – наводи Кнежевић. Континуитет у раду и брза реорганизација планова, као и коришћење дигиталних алата, омогућила нам је да само две недеље након увођења ванредног стања Туристичка организација Града Новог Сада крене у сет кампања у жељи да град и даље држи у фокусу и пред очима туриста без обзира на немогућност путовања у неким периодима. Пласиране су кампање које су причале приче о кућама подграђа, палатама и знаменитим женама Новог Сада, акцијама Плати две ноћи – остани три, у сарадњи са новосадским хотелијерима, предлозима како провести 52 викенда у Новом Саду, о атракцијама на Фрушкој гори и друге. Дугогодишње креирање садржаја и теренски рад омогућио нам је да будемо спремни и да брзо делујемо у тако тешкој и неизвесној ситуацији. Искористили смо тај период и за то да урадимо неколико важних пројеката, попут мапирања шест винских рута са туристичког аспекта, а које се налазе на подручју Фрушке горе, током којих смо обишли више од 60 винарија. Такође, урадили смо теренско истраживање и креирали мапу о споменицима Народноослободилачке борбе, који су смештени непосредно дуж Партизанског пута. Затим, објављена је публикација 52 викенда у Новом Саду која садржи 64 предлога. То се на крају показало као добра одлука, јер резултати показују да су, међу топ десет земаља из којих нам долази највише туриста, управо оне у којима смо промовисали понуду у претходном периоду.

Успешан почетак године, сматра Кнежевић, добар је знак за развој туризма и постављање неког новог рекорда.

Први квартал ове године показао је да се можемо надати још једној успешној години кад је реч о новосадском туризму, а догађаји који су одржани и који су најављени само ће допринети да се тренд раста посета и ноћења настави. Сада нас радује да видимо да у периоду од јануара до краја марта Нови Сад остварује више од 118.000 ноћења, што је можда пре десетак година деловало недостижно – закључује Кнежевић.

Извор: Дневник

Фото: Владимир Величковић, Филип Петронијевић

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.