Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.
грајндкор

Објављено:

04/08/2020
Мала школа грајндкора уз историчара Жарка Гладића
04/08/2020

Музички правац, идентитетска одредница или културолошки и социолошки феномен? Музички субжанр који је обликовао генерације младих људи биће представљен кроз предавање „Водич кроз грајндкор субкултуру” историчара Жарка Гладића.

Предавање ће бити одржано у среду, 5. августа, од 19 сати у Културној станици Еђшег, а заинтересовани ће моћи да га испрате путем званичне Фејсбук странице Културних станица.

Према речима Жарка Гладића, ова субкултура осликава један помало дивљи, али природнији и искренији микросвет, ослобођен свих препознатљивих форми, норми и стандарда. За неке грајндкор представља хоби, за већину начин живота тотално непрофитног карактера, изолован од свих других облика мејнстрим културе:

„У почетку је био само музички правац у којем се развио један систем вредности базиран на чистој енергији, емоцији, критичком погледу на свет, бескомпромисном ставу, слободи изражавања, охрабрењу, иницијативи. Понекад поседује и изразито снажне политичке компонентне које су поједини бендови свесно користили као основу свог стваралаштва. Музички гледано, грајндкор је готово колективна импровизација са елементима случајности и произвољности, са настојањем да се изразе мисли и емоције у оној мери у којој је опрема у стању да ухвати и забележи, а филозофско – идеолошки гледано, грајндкор је нешто ван контекста стандардне традиције, нешто што се развило, сазревало и опстало ван свих токова, било друштвених или уметничких”, објашњава Гладић.

У оквиру предавања, публика ће имати прилику да види видео-снимке са концерата, као и фотографије самих бендова, скениране флајере и постере, насловнице појединих плоча, дискова и касете. Биће презентоване и плејлисте локалних, регионалних и интернационалних бендова. Изложбени део приказује и виниле, дискове, касете, штампане мајице, фанзине, те независне, „DIY” публикације, самостално прављене, склапане, сечене, лепљене… Жарко Гладић говориће о томе колико су важни субкултурни покрети као формирајући део идентитета, поготово наспрам преовладавајуће мејнстрим културе:

„Постојање субкултурних покрета представља један од неизоставних чинилаца било ког друштва, без обзира о ком временском периоду је реч. Кроз припадност одређеним субкултурама формира се идентитет који је другачији од оног који нам намеће доминантна мејнстрим култура. Начини на које се може изразити припадност су многобројни, од свакодневних активности, конзумирања одређених намирница, преко понашања, изражавања ставова, до израженог специфичног музичког укуса итд”, каже аутор пројекта и додаје:

„Грајндкор сцена не постоји у Србији, као ни у Новом Саду. Све се своди на неколико индивидуалаца, а тренутно има свега неколико активних бендова и то су ветерани на сцени, који су ту још од почетка деведесетих. Али сам грајндкор превазилази све границе и може се рећи да има интернационални карактер. Баш зато сто је у дубоким андерграунд водама, стварање грајндкор бенда, фанзина или неког другог креативног вида је готово случајност попут удара комете. Стога смо сви јако добро умрежени широм света, јер нас је мало и, веровали или не, скоро сви се и лично познајемо, јер путујемо једни код других, организујемо разне видове догађаја на интернационалном нивоу. То потврђује колико јаку сарадњу имамо”.

„Цео покрет заснован је на солидарности и махом је све непрофитабилно, то није ничији животни позив већ љубав, хоби, начин живота. Самофинансирају се музичка издања, снимања, трошкови организације, штампање фанзина, без спонзора. Често све функционисе и на бази донације, што само потврђује колико је компактан, повезан и солидаран овај свет, где су сви једнаки и где нико није у подређеном положају, без обзира одакле су му корени, одакле потиче”, истиче Жарко Гладић и каже да пројекти као што је „Уметници. Сад!” могу да допринесу већој видљивости субкултурних покрета:

„Било да се гледа индивидуално или кроз колектив, удружење, сваки вид сарадње је добродошао. Посебно јер је већина простора, клубова самоодрживо и скоро независно од градских институција, све је на бази самофинансирања и волонтирања и често су на рубу егзистенције. А видљивост је јако битна јер сва та удружења, колективи или индивидуалци имају богате садржаје и могу да понуде нешто потпуно другачије”.

јавни конкурс уметници сад

Предавање “Водич кроз грајндкор субкултуру” један је од 22 пројекта који су добили средства на јавном позиву „Уметници. Сад!”, Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, који има за циљ јачање локалне културне сцене, подизање њених капацитета кроз мрежу културних станица, децентрализацију културе и јачање публике.

Партнер на пројекту „Уметници. Сад!” је компанија Меркатор С.

 

Фото: В. Величковић

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.