Rezultati projekta Evropske prestonice kulture polako se sumiraju, a istraživanja već pokazuju da više od 70 odsto ispitanih građana tvrdi da je titularna godina zadovoljila ili čak i prevazišla njihova očekivanja. Kao pozitivne promene već se ističu obnova Distrikta, podizanje kulturne svesti građana, približavanje kulture mladima, upoznavanje različitih kultura, otvaranje ka Evropi, razvoj grada…

Brojni su procesi postavljeni u okviru projekta Evropske prestonice kulture, postali primeri dobre prakse, široko primenljivi, koji se nastavljaju i ove godine, sa željom da žive i u budućnosti.

Upravo se tako izrodila potreba i da se te prakse predstave i prenesu novim generacijama mladih. Stoga je u organizaciji Katedre za menadžment kulture i medija i produkciju pozorišta, juče, 25. aprila, održano gostujuće predavanje za studente Fakulteta dramskih umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Gostujući predavači bili su dr Lazar Jovanov, koji je u godini titule bio rukovodilac umetničkog tima, a trenutno je u Fondaciji „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ na poziciji saradnika za programska partnerstva i dr Vuk Radulović, koji je u godini titule bio na mestu rukovodica sektora za razvoj programa.

Jovanov i Radulović predstavili su studentima projekat Evropske prestonice kulture u kontekstu integrativne praktične politike i gradske strategije kulturnog razvoja, koji daje ogroman doprinos menjanju gradskog kulturnog sektora, prihvatanju novih načina i metoda delovanja i uvećanju kulturnog i socijalnog kapitala grada.

Studentima je predstavljen rezultat njihovog istraživanja, koje će sledeće godine biti objavljeno u naučnoj monografiji  „Država i kultura u tranziciji: Izazovi tranzicione kulturne politike u Srbiji (2000-2020)“, u izdanju Instituta FDU-a, koju uređuje dr Vesna Đukić, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Fokus predavanja je bio na integrativnom modelu upravljanja u kulturi, baziranog na emprijskom iskustvu realizatora Evropskih prestonica kulture. Praktični cilj predavanja je bio da se predstavi projekat Evropske prestonice kulture kao realni integrativni upravljački modela, koji modifikovan može biti primenjen u različitim kulturnim sistemima, koji teže promenama, inovacijama i unapređenju načina i metoda delovanja.

Predstavljene su najvažnije oblasti integrativnog upravljanja koje su predavači istražili:

• Strategija urbanog razvoja vođena kulturom (kulturom vođena vizija grada, integrisani urbani razvoj u saglasju sa nasleđem grada, kulturna demokratija kao osnov integrisanog urbanog planiranja i ekonomski razvoj vođen kulturom);
• EPK kao povod za integrativno strateško planiranje u kulturi i sinhronizaciju legislative (integrativna programska politika grada, integrativno upravljanje ustanovama kulture, integrativno upravljanje potrebama nezavisne scene, integrativno upravljanje komunikacijama, integrativno upravljanje kroz međuvladinu i međuresornu saradnju, integracija uprava, ustanova, preduzeća i službi na lokalnom nivou).
• Strategija internacionalizacije kulturne scene (izgradnja i podsticanje parterstava, mobilnost umetnika i delatnika u kulturi, bilateralna i multilateralna saradnja u EPK politikama, koordinacija sa diplomatskim predstavništvima i EU institucijama u Srbiji, mobilnost umetnika i radnika u kulturi, koordinacija sa ambasadama i EU institucijama).

Kako bi studenti bolje razumeli kompleksnost realizacije EPK projekta i međusobnu uslovljenost sa drugim gradskim/regionalnim/državnim tokovima, planovima, očekivanjima i interesima, predavači su takođe pružili kraći istorijski osvrt razvoja i evolucije ideje Evropske prestonice kulture.