Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.
Guardians 8+8+8

Објављено:

17/08/2020
Култура је дрско показала да се без ње не може: Изложба „Чувари 8+8+8“ у Свилари
17/08/2020

Изложба радова уметнице Снежане Вујовић Николић „Чувари 8+8+8“ биће отворена у четвртак, 20. августа у 19 часова у Културној станици Свилара, што ће публика моћи да испрати уживо на Фејсбук страници Културне станице.

Београдска уметница излагала је већ широм земље, али и у иностранству, а њене слике налазе се у бројним јавним и приватним галеријама и колекцијама у Србији и свету.

Како каже уметница, чувар као тема представља сва наша знања, искуства, доживљаје, успехе и поразе, али такође и преиспитује нашу улогу у мењају стварности. Симболика у броју осам не постоји, већ представља број радова: осам цртежа, осам слика и осам скулптура.

„Претпостављам да када се нека информација стави у сам наслов, у овом случају изложбе, то наводи на размишљање, да се ради о нечем веома значајном. У овом случају ради се само о броју радова, ништа више. Наиме, на изложби ће бити представљена 24 рада: осам цртежа, осам слика и осам скулптура. Радови су рађени у периоду од 2011. до 2020. године и спаја их иста тема, појам чувар. Учинило ми се да тај поднаслов, 8+8+8, чини наслов изложбе занимљивијим, чак и визуелном смислу. С обзиром на ваше питање изгледа да сам то и постигла“ рекла је Вујовић Николић.

Који су то Ваши радови у питању који ће бити изложени у КС Свилара? Како је заправо замишљена изложба?

Морам признати да сам када сам први пут ушла у овај простор видела изложбу у целини. Мени је то било веома занимљиво. На изложби „Чувари 8+8+8“ биће представљени радови под заједничким насловом Чувари. Ова тема је настала као последица размишљања о постојању и природи сила и енергија које нас воде током живота, стварања и разумевања и откривања света. Они који прате и познају мој рад знају да је ова тема присутна у свим његовим фазама. Имајући ово у виду, овај појам је на неки начин постао део моје стваралачке митологије иако се у том контексту њиме не бавим.

Као тема, за мене, Чувар, је веома комплексан појам. Са једне стране, представља сва наша искуства, знања, наше доживљаје, успехе и поразе, све оно што смо стекли током живота и оно што смо донели са собом рођењем, као и оно што смо добили од генерација које су постојале пре нас. Он такође представља познате и непознате ирационалне силе природе које постоје око нас као и у нама (којој припада и ирационална природа уметника). Ова тема такође преиспитује и нашу улогу у мењању стварности и говори о личној одговорности у томе.

Чувари као природне силе, као наша духовна богатства и знања, су на овим радовима представљени кроз апстрактне форме, као фантастична бића. На овај начин је постало видљиво оно што можемо само замислити, али не можемо видети. Иако доминира, тема је за мене само транзициони елемент. Пре свега занима ме естетски чин. Фокус је увек на преиспитивању ликовних проблема унутар рада. Исходиште, крајњи циљ је доживљај путем чега желим да створим ново искуство сваком оном који се нађе у пољу његовог деловања. Кроз преиспитивање ликовних проблема унутар рада, трудим да створим услове за то. На овој изложби сам први пут изложила скулптуре које су из овогодишње продукције.

Како коментаришете незавидан положај уметника/ца у ком су се нашли ове године због пандемије? Колико ће се уметност опорављати од овога?

Све се десило изненада и неочекивано. Кроз овакво искуство, до сада, нисмо пролазили. Једна од битних димензија природе, хармонија, је поремећена и не само овим догађајем, али природа ће наћи начин да кроз ово искуство прође и поново успостави своје системе вредности. Морамо бити свесни да ће тај процес бити дуг. Тешко је то све сагледати. Укупно, друштву фали више солидарности. Одавно треба преиспитати и рехабилитовати етички кодекс суживота, а посебно у овим кризним, околностима.

Највећем броју уметника материјална егзистенција је увек била проблем. Институције се никада нису на озбиљан начин бавиле начином како да уметници буду чврсто умрежени у друштвене системе. Резултат тога је да у отежаним ситуацијама, каква је ова данас, они буду на „првој линији фронта“ небриге. Али тренутно је одговорност шира. Друштво би могло, када би умело, да реши тај проблем кроз различите системе појединачног и колективног деловања. Потребно је да постоји свест о томе. У томе треба да учествује и цела културна заједница.

Због пандемије добар део културних садржаја је прешао у онлајн свет, путем стрима, различитих видео и аудио материјала и платформи, како видите тај алтернативни начин да уметност дође до публике?

Сретни смо што је технологија омогућила да културни садржаји буду доступни на овај начин. Мислим на публику и на ствараоце. Недостаје непосредни доживљај кога је тешко заменити на овај начин као и немогућност да га у тренутку поделите са другима. Очигледно је да се навике морају мењати, одувек се мењају, таква је природа света.

Које су предности, а које су мане те „онлајн културе“?

Онлајн је омогућио увид у велики број културних догађања. Што је добро. Велики број људи може да види и чује многе културне садржаје који му на други начин не би били доступни. На пример може да присуствује концерту који се у том тренутку одржава у другом граду или држави. Та могућност мотивише ствараоце, што је добро и за стваралаштво и за ствараоце. Такође је добро за публику, која на тај начин обогаћује своје искуство и знање, постаје критичнија. Културне институције треба да преузму овај модел, невезано од пандемије. То је укупно велики бољитак за све.

С обзиром на то да сте излагали по свету, како видите Нови Сад као будућу Европску престоницу културе у поређењу са другим градовима?

Нови Сад истински припада институцији Европске престонице културе. Имајући у виду велики број значајних културних институција, које својим великим дугогодишњим искуством, квалитетним и комплексним садржајима и богатством и вештином стваралачког прегнућа, доприносе културном богатству овог града, које се између осталог манифестује у очувању различитих идентитета и њиховом суживоту.

Колико је, по Вашем мишљењу, титула коју је Нови Сад освојио значајна за културну слику читаве земље? Да ли сматрате да Нови Сад може бити позитиван пример за друге градове?

Култура је данас свеприсутна и дрско је показала је да се без ње не може. Она живот чини богатим, шири хоризонте и брише границе које смо поставили, превазилази разлике, помаже да се боље разумемо. Лековита је. Чињеница да је Нови Сад изабран за будућу Европску престоницу културе пре свега радује, значај тог догађаја за Нови Сад и читаву нашу земљу је велики, такође мислим да је то битан догађај и за европску културу, јер култура је богатство које се пре свега манифестује у различитостима. Искуство Новог Сада у припремама овог догађаја треба буде инспиративно и за друге градове у нашој земљи. Оно може да помогне и другим срединама да ниво својих културних садржаја и активности подигну на виши ниво и на тај начин омогуће заједници да напредује.

Изложба „Чувари 8+8+8“ биће отворена до 27. августа, уз поштовање свих мера превенције за сузбијање Ковид-19.

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.