Пројекат „Савремена слика у керамици”, који спаја умеће старог заната и савремени уметнички израз, биће реализован од 2. до 5. октобра у Културној станици Еђшег, са почетком у 19 часова.
Пројекат обухвата изложбу кроз коју ће бити представљена серија различитих радова уметнице Габриеле Сигети. У питању је двадесетак скулптура и посуда на којима су слике и цртежи. Како каже уметница, предмете посматра и схвата као тродимензионалне слике пре него као осликане скулптуре и објекте, а публици даје апсолутну слободу да их види како жели и може. Мотиви радова су микро и макро свет, рађање живота и његови чудновати облици и циклуси, којима је уметница изразила склоност ка фантазији, наивном и бизарном изразу и анимираним филмовима.
Како је сам пројекат спој старог умећа и модерног израза, поставља се питање да ли је потребно правити компромисе у том споју и на који начин.
„Не бих рекла да су компромиси потребни ако сам свесна шта је материјал којим радим и не желим да буде нешто што није. Како поштујем процес и поседујем неопходно стрпљење, тако ме инспирише специфичност материјала и једнако ме води колико и ја њега. То је само још једна техника којом савремени уметник може да се изрази. А, она у својој неутралности нити може да спута, нити да ограничи на било који начин модерну идеју и облик”, каже Сигети.
Стара техника керамике још увек живи и у свом чистом традиционалном облику као део туризма и очувања старих заната и обичаја, али се исто тако студира свуда у свету и непрестано се појављују нови уметници у овој области. Ипак, према Габриелиним речима, информисаност о уметницима керамичарима није довољно добра, чему знатно доприноси свеприсутна мања изложбена и галеријска заступљеност. Иако је последњих година код нас приметно побољшање због самосталног удруживања и акција самих уметника, потребно је више савремених поставки керамике које ће иницирати кустоси и галеристи, тврди уметница и додаје да је рад са керамиком заправо пут креативности и ишчекивања.
„Керамика има своју природу и хемију која диктира технике рада са њом и то се не мења, то је хиљадама година преношено и усавршавано комплексно знање и умеће. Уз поштовање тих основних одлика, могућности су бескрајне. Мени лично керамика је пуно занимљивији медиј од многих других у којима имате апсолутну контролу и диктирате сваки потез и крајњи исход, без пуно одступања. Она није за плашљиве. Шалим се, али свакако није за оне који нису спремни на то да предмет у завршници испадне сасвим другачији од онога што су првобитно замислили, као и на веома ретка, али присутна, пуцања, експлозије, делимична или потпуна уништења радова, некад и након две или више недеље рада на њима. То је заправо сјајна техника која вежба не везивање за материју и циљ, већ уживање у самом креативном раду и стварању, путу и ишчекивању. Веома ослобађајућа”, каже Габриела.
За осавремењивање старог заната препрека, чини се, нема, јер, како и сама уметница тврди, тренутно у свету постоји значајан број савремених уметника у керамици који јој приступају на најразличитије начине, пробијају досадашње границе и јачају њено место међу другим доминантнијим техникама.
„Како је савремена уметност у својој укључивости бескрајно отворена и пријемчива, као што није била никад у досада познатој историји, тако се више не поставља питање савремености материјала. Све што је икада постојало и све што је новооткривено и створено, истовремено почиње да се уноси и у свет уметности и уметничких дела. И као и било који други медиј, и овај је једнако погодан за испољавање савременог израза. Не бојим се да ће се ова техника икад угасити јер је превише занимљива и са неисцрпним могућностима и може да пружи доживотно истраживање и освајање новог. Материјал је свеприсутан и обновљив и има све предности за опстанак”, сматра Сигети.
Пројекат „Савремена слика у керамици” један је од 42 пројекта који су добили средства на Јавном конкурсу локалним уметницима и удружењима, у оквиру пројекта „Уметници. Сад!”, који има за циљ јачање локалне културне сцене, подизање њених капацитета кроз мрежу културних станица, децентрализацију културе и развој публике.