Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.

Објављено:

09/12/2020
Милан Дудић – Деда Мића (1937-2020) „Мени је у крви да волонтирам“
09/12/2020

Новосадски волонтерски сервис јуче је изгубио свог најстаријег члана – Милана Дудића, познатијег међу Новосађанима као Деда Мића, који је недавно примио и Октобарску награду Града Новог Сада у име новосадских волонтера. Деда Мића био је чувен по части, доброти, скромности и достојанству – у сваком смислу био је један Господин.

Преносимо кратак интервју који је пре свега месец дана Милан Дудић дао за пројекат Нови Сад – Европска престоница културе поводом примљеног признања, а који је био и повод за разговор о стварима које су га мотивисале и покретале.

Почивајте у миру Деда Мићо, била је част познавати вас!

„Веома ми значи што су волонтери добили тако значајно признање, а ја био делегиран да га преузмем, јер је до сада волонтерски рад био неприметан.

Чим је објављена епидемија пријавио сам се да дам свој допринос, али ми старији од 65 година нисмо могли да учествујемо у волонтирању, јер смо ризична група. Добио сам препоруку да могу да шијем маске за једну кројачку радњу. То сам радио док је било потребе за маскама. Када сам престао да радим за ту радионицу, сашио сам 50 маски од свог материјала и донирао Геронтолошком центру Нови Сад. После сам настaвио да шијем маске и платнене цегер торбе. Сашио сам око 40 маски и торби и поделио родбини, комшиницама и другарицама. Ангажујући се шивењем нисам осетио да сам затворен и причињавало ми је задовољство да ћу неком даривати, у то време тако тражене маске и обрадовати их торбама за пазар.

Када је у питању мотивација за волонтирањем, могу да кажем да сам је стекао у раном детињству, а да нисам ни знао да је то волонтирање. Ја сам рођен у селу Мокрин, на крај села. У комшилуку је био чобанин који је напасао стадо оваца на оближњој ливади и увече је музао овце, пре него што их је утерао у двориште, а ја сам му помагао тако што сам водио рачуна да се не удаље од њега, јер је он седео код дворишних врата и једну по једну музао и пропуштао у двориште. Тада сам имао 4-5 година.

Био сам до своје 65. године добровољни давалац крви. Иако није пракса да се зна ко је од кога добио крв, имао сам случај да је једна породиља у болници у Кикинди добила моју крв. Ја имам, како су говорили ретку крвну групу АБ позитивну и говорили су да сам златни давалац. Бабица у породилишту је била из комшилука у мојој улици, а и породиља је била из исте улице у Кикинди, па верујем да је бабица сазнала да је породиља добила моју ретку крвну групу и то јој рекла. Та породиља ми је касније рекла да јој је помогла моја крв. Ја сам био поносан, као давалац крви за непознате примаоце, а овај случај, да сам чуо коме је помогла моја крв, ми је био посебно драг.

Још пре него што је усвојен Закон о донирању органа, ја сам се распитивао код лекара како могу да завештам своје органе. Чим је усвојен тај Закон, ја сам завештао своје органе и имам Донорску картицу од 2008. године.

Нешто касније сам завештао своје тело Анатомском институту Медицинског факултета у Новом Саду.

Имао сам друга чији син је учио фризерски занат и био је већ на трећој години, али није знао да шиша, јер муштерије нису желеле да их шегрт шиша. Предложио сам његовом оцу, мом другу, да нас двојица идемо да нас његов син шиша, да би стицао праксу. Отишли смо скупа и када је било слободно место, мој друг је сео и ћутке дозволио да га мајстор шиша. Када сам ја дошао на ред, мој друг је рекао мајстору да сам ја желео да ме шегрт, његов син шиша.

Када ми је требала зубарска услуга, одлазио сам у ординацију Стоматолошког факултета, да би студенти имали могућности да практично раде.

Био сам члан Савеза извиђача и та организација учи своје чланове да помажу другоме.

Тако да могу рећи да је мени у крви да волонтирам.

Не знам тачно када сам се прикључио Новосадском волонтерском сервису, пре 3 или 4 године.

Ја немам тачну евиденцију о учешћу на волонтерским акцијама, али имам 19 акредитација за волонтирање у разним акцијама, док сам акредитацију НВС користио и по неколико пута. Поносан сам што имам уникатну акредитацију, урађену само за преузимање Октобарске награде. Најзахтевније ми је када током волонтирања нема активног рада. Мени је значајно да сам активан у неком раду, а не само да статирам.

С обзиром на моје 83 године и знања и вештине које сам стекао током живота, не могу рећи да сам нешто научио, јер сам само користио досадашње знање.“

Милан Дудић

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.