Објављено:

15/07/2013
Панел дискусија о иницијативи да Нови Сад буде Европска престоница културе 2020.
15/07/2013
DSC_8419
 У клубу „Трибина младих“ у Културном центру Новог Сада одржана је Панел дискусија као базични корак ка иницијативи да Нови Сад конкурише за Европску престоницу културе 2020. године. Позиву Културног центра Новог Сада који је и организатор активности у вези са иницијативом, одазвао се изузетно велики број представника институција културе које делују у Новом Саду, било да су формално на градском или покрајинском нивоу, бројна удружења, као и појединци – представници културног живота Новог Сада.
– Ово смо и желели да постигнемо на самом почетку рада, а то је да се без обзира на наша политичка опредељења, удружимо на послу који је леп, креативан и доноси свима нама бенефите тако да нам може представљати и велики изазов. Управо с тога смо наш Одбор одмах у старту проширили и сада су у његовом саставу и представници републичке, покрајинске и градске власти, јер сматрамо да на овако важном послу, са оваквим потенцијалима какве наш град има, морамо удруженим снагама урадити то да добијемо кандидатуру, истакао је др Андреј Фајгељ који је на почетку Панел дискусије имао уводну реч и као директор Културног центра Новог Сада и као председник Организационог одбора иницијативе да Нови Сад буде ЕПК.
Да је Фајгељ успео са својим тимом да окупи све актере у култури нашег града, потврдио је, као уводничар панела и Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и информисање који је нагласио да су се њих двојица „у пар првих реченица“ на првом заједничком састанку договорили да на овом послу морају радити заједно јер бити Европска престоница културе важно је и за Нови Сад и за Војводину и за Србију.
„Имамо и конкуренцију, за сада је то само Београд и ја бих волео да Београд добије кандидатуру уколико је ми не добијемо. Али, ипак бих највише волео да је ми добијемо па да они нама честитају на победи. У сваком случају, када реално размотримо могућности, Нови Сад и Војводина имају веће шансе и потенцијале управо због свог мултиетничког састава, мултикултуре и интеркултуре које имамо и коју стално негујемо, истакао је Грујић.
DSC_8414Као уводничари, скупу се обратила и Миланка Бркић, чланица Градског већа задужена за културу која је истакла да је најважније спровести озбиљно истраживање о стању у култури које би претходило изради Стратегије. „Међутим, не може се донети тако важан акт на градском нивоу пре него што Стратегију не израде на нивоу Србије, и Војводине“, рекла је Бркићка која је напоменула да ће градска власт која је задужена само да даје оквире у којима се дешавају културни догађаји истрајно радити на свим корацима који су потребни за спровођење овако значајне иницијативе за кандидатуру.
Проф. др Мирослав Весковић, ректор Новосадског универзитета је истакао да се Новосадски универзитет ставио на располагање са свим својим капацитетом за једну овако важну ствар за наш град и да он и очекује да управо млади стручњаци и научни радници буду позивани да дају допринос заједничком раду за кандидатуру. Ректор је такође истакао да свака институција мора да буде одговорна и подржи и учествује у овоме јер је то заједнички интерес свих Новосађана. (Фото: Ана Јовичић)

[youtube 5FIXA1-FREw nolink]

[youtube -OYtv2ZhbL0 nolink]

[youtube o_broJrBDlU nolink]

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.