Икона Богородица утешитељка, из Српске православне цркве Св. Јована у Бенковцу (Епархија далматинска) сматра се раним радом овог чувеног 16-вековног сликара Доменикоса Теотокопулоса, у свету познатијег као Ел Греко.
Док су његов живот и дело спојили два света – православно византијско наслеђе и европску уметност ренесансе, истраживање иконе Богородице ће повезати хуманистику и науку. Захваљујући сарадњи са Уметничким дијагностичким центром Ормилија из Грчке, биће урађена научна анализа и студија овог дела најсавременијим технолошким методама, с идејом да се утврди ауторство. Данас у Галерији Матице српске јавност је имала прилику да чује досадашње резултате, те сазна како наука може бити у служби уметности.
Галерија Матице српске у сарадњи са Фондацијом „Нови Сад – Европска престоница културе“, у оквиру програмског лука Сеобе, у години титуле, реализоваће пројекат „Миграције у уметности • Уметност миграција“, а Ел Греко као један од аутора уметника чија миграција је заправо утицала на развој уметности, савршен је пример за то.
„Дугогодишња сарадња са Музејом Српске православне цркве довела је до тога да нам позајме ову икону ради истраживања, како би се проценило да ли је ово Ел Греково дело. Ова икона је добила ново читање управо због приче о миграцијама. Захваљујући савременој технологији и науци која је узнапредовала у протеклих 30 година, ми ћемо покушати да одгонетнемо да ли је ово рад познатог уметника на основу начина на који је стварао. Ступили смо у контакт са Ормилија дијагностичким центром са Халкидикија, као и са колегом, конзерватором из Бенаки музеја где се чувају Ел Грекова дела у раном периоду. Сви ти подаци ће нам послужити за ново истраживање“, рекла је кустоскиња Галерија Матице српске Јелена Огњановић и додала:
„Сада су узети пигменти, рађена су инфрацрвена зрачења да би се видело да ли су то пигменти које је Ел Греко користио – какву подлогу је радио, какав цртеж… Али оно што је најзанимљивије јесте ведуте Венеције у минијатурној верзији где се види Трг св. Марка што нам говори да уметник који је радио ово дело, морао је бити у Венецији, јер таква врста приказа тешко да је могла настати на основу неких других приказа“.
У години титуле 2022, од 18. фебруара до 1. априла , публика ће имати прилику да погледа изложбу „Миграције у уметности • Уметност миграција“, која се бави феноменом друштвених миграција преиспитујући историјски и садашњи контекст, разлоге и ефекте миграција на друштва и појединце. Ова изложба представиће националну и европску уметност прошлости, као и савремену уметничку продукцију као рефлексију актуелних миграција. Шири контекст миграција кроз историју европске уметности ће мапирати значајне уметнике и уметничке појаве у европској уметности који су резултат сталних историјских миграција појединаца, као подсетник на феномен који је у значајној мери утицао и обликовао Европу и европску културу какву данас познајемо. Један од њих је чувени Ел Греко (Доменикос Теотокопоулос), значајна личност европске ренесансе и маниризма, који је мигрирао са Крита у Италију, а затим у Шпанију.
Програмски лук Сеобе сагледава кретања становништва као инспирацију у уметности и подсећа нас на позитивне последице миграција и међусобних прожимања у култури, који су наш саставни део.
Поред изложбе „Миграције у уметности • Уметност миграција“, један од главних догађаја биће Сеобе душа, јединствени павиљон књижевности, на ком ће се спојити и визуелна и извођачка уметност, са циљем да се представи утицај миграција на индивидуу. Очекује нас и Караван, гастрономско путовање Европом кроз уметност и укусе и бројни други програми.
Фото: Марко Пудић
