JAVNI KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA SARADNJE S JAPANOM

JAVNI KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA SARADNJE S JAPANOM U OKVIRU ZVANIČNOG PROGRAMA „NOVI SAD – EVROPSKA PRESTONICA KULTURE”

I PREDMET KONKURSA

Grad Novi Sad je u završnoj fazi realizacije projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. Budući da se godina titule Evropske prestonice kulture bliži, ovaj konkurs usmeren je ka sufinansiranju programa saradnje s Japanom koji će biti realizovani u godini titule (2022) na teritoriji Grada Novog Sada i „Zone 021”1. Projekti sa kojima se aplicira na konkurs moraju u osnovi biti javni, kulturni i umetnički programi, koji su u skladu sa programskim konceptom i umetničkom vizijom Za nove mostove koji je razvila Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i koji u okviru svojih aktivnosti promovišu tradicionalnu i/ili savremenu umetnost Japana uz obavezno učešće najmanje jednog japanskog umetnika2. Aplikanti su u obavezi da se, poštujući programski koncept, opredele za jednu od tematskih celina, takozvanih programskih lukova (Doček, Druga Evropa, Seobe, Tvrđava mira, Budućnost Evrope, Heroine, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture), odnosno za programski tok Vizit Novi Sad.

U procesu uspostavljanja jedinstvene kulturne i programske politike na teritoriji Grada Novog Sada, sufinansiranje mogu ostvariti projekti posebno oblikovani za program Evropske prestonice kulture, kao što su predstavljanja novih umetničkih produkcija ili radova, novih i unapređenih programa, aktivnosti i slično.

Moguće je prijaviti i programe unutar postojećih projekata, manifestacija i festivala, ali isključivo ako su oni konceptualno i programski jasno izdvojeni iz uobičajenog programa, odnosno ako je jasno da se radi o unapređenom, inovativnom i/ili specijalnom i dodatnom programu projekta (shodno programskom narativu Za nove mostove i smernicama za selekciju projektnih predloga).

II OPŠTE PROGRAMSKE ODREDNICE POZIVA

Programski narativ Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” proizilazi iz slogana „Za nove mostove”. Ovaj slogan predstavlja ideju izgradnje novih mostova saradnje i razmene umetnika i organizacija iz Novog Sada i Srbije sa umetnicima i organizacijama iz drugih zemalja. U cilju boljeg povezivanja sa japanskom kulturnom i umetničkom scenom, Fondacija je ostvarila saradnju sa EU-Japan festom, organizacijom koja je osnovana 1992. godine sa ciljem promovisanja japanske kulture i umetnosti u Evropi. EU-Japan fest će kroz ovaj konkurs podržati projekte saradnje sa japanskim umetnicima i organizacijama koji se uklapaju u koncept programa za godinu titule.

Koncept programa definisan je kroz četiri programska mosta, a neki od njih su simbolički nazvani po postojećim novosadskim mostovima, odnosno prema vrednostima koje grad želi da razvije u kontekstu evrointegracija, prema uverenjima koje neguje i nastoji da podeli sa svim Evropljanima. To su mostovi: Sloboda, Duga, Nada i Ljubav.

Umetnički koncept projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” baziran je na osnovnim vrednostima Evropske unije, kao što su ljudska prava, multikulturalnost, interkulturalni dijalog, inkluzivnost, ekološka svest, mirovne politike. Ove vrednosti promovišu ideju otvorenog demokratskog društva baziranog na savremenom humanizmu. Programske lukove, odnosno tematske celine, izgradili smo povezujući ove vrednosti sa istorijom, kulturom i identitetom Novog Sada, u osam tematskih celina, odnosno programskih lukova. U programski koncept uvršten je i programski tok Vizit Novi Sad – digitalna platforma aktivna tokom čitave godine sa misijom da uključuje, razvija i obrazuje publiku i podiže kvalitet percepcije Novog Sada – Evropske prestonice kulture, kako u zemlji tako i u svetu.

PROGRAMSKI KONCEPT „ZA NOVE MOSTOVE”

  • MOST LJUBAV

PROGRAMSKI LUK DOČEK

Vreme: Od polovine decembra do kraja januara.

Misija: Slavljenje multikulturalnosti Novog Sada, obeležavanjem i upoznavanjem praznika različitih religija i kultura.

Od polovine decembra do kraja januara građani Novog Sada najintenzivnije praznuju svoju etničku i versku raznolikost. U tom periodu obeležavaju se dve Nove godine, dva Božića, Badnje večeri, Sveti zaštitnici domova i drugi običaji, koji predstavljaju povod za druženja i porodična okupljanja.

Slaveći dva računanja vremena, sa dva programska koncepta, u okviru ovog programskog luka, Novi Sad organizuje jedinstveni doček u Evropi, po gregorijanskom i julijanskom kalendaru. Povezujući domaće kulturno nasleđe sa nematerijalnom kulturnom baštinom Evrope, Novosađani, zajedno sa gostima i turistima, proslavljaju svoju multikulturalnost.

Oživljavajući različite gradske prostore koje programski povezujemo, Dočekom nudimo žanrovsku i umetničku raznovrsnost kako bismo uključili što veći broj publike, a u isto vreme postavili nove standarde obeležavanja nematerijalnog kulturnog nasleđa lokalne zajednice.

Doček je ujedno i uvertira za ceremoniju otvaranja u godini titule, sa konceptom „vremenskog mosta” koji se naslanja na kalendar za računanje vremena našeg velikog naučnika Milutina Milankovića.

PROGRAMSKI LUK DRUGA? EVROPA

Vreme: Od oktobra do polovine decembra.

Misija: Istraživanje umetničke scene i kulture sa estetskim, etničkim, religioznim, seksualnim, političkim, rasnim, vrednosnim identitetima i uverenjima koja se razlikuju od onih društveno dominantnih.

Evropska kultura je najčešće prepoznata na osnovu dominatno prihvaćenih i opšte rasprostranjenih umetničkih izraza i vrednosti koje stvaraju jednodimenzionalnu i nepotpunu sliku o složenosti evropskog identiteta i kulturnog nasleđa. Ispod ove površine dominantnih izraza, postoji skrivena, nevidljiva, podrumska, tajna, antielitistička, buntovna, marginalizovana, manjinska, kontrakulturna, alternativna, vrednosno drugačija Evropa. To je ona Evropa koje nema dovoljno na mapama, u školskim udžbenicima, na malim ekranima, nema je u oficijelnim turističkim vodičima. Sagledavanje kulture „druge Evrope” doprinosi razumevanju dubine i složenosti evropskog kulturnog identiteta.

Pored razvijene institucionalne i nacionalne kulture, šezdesetih godina prošlog veka Novi Sad je, uz Zagreb, Beograd i Ljubljanu, postao prepoznatljiv akter na međunarodnoj sceni u polju avangardnih, alternativnih, vaninstitucionalnih umetničkih, interkulturalnih i medijskih praksi razmene i prožimanja novih ideja. Tribina mladih bila je među najživljim kulturnim institucijama u zemlji, gde se otvoreno raspravljalo, provokativno diskutovalo i iznosile se slobodoumne kulturne i druge inicijative. U to vreme su, na primer, bodi-art performansi, najvidljiviji izraz suprotstavljenog odnosa između pojedinca i kolektiva, skrivanja i izlaganja privatnosti, bili učestaliji nego danas. Žuta kuća na obali Dunava, iako je danas više nema, i dalje čuva uspomene na strastveni građanski aktivizam osamdesetih godina prošlog veka koji su nosili mladi umetnici. Od vremena kada su u muzičkoj produkciji druge Jugoslavije počele da se pojavljuju naznake bunta i kontrakulture, Novi Sad je postao značajna tačka na muzičkoj mapi Jugoslavije, što je kulminiralo u eri panka i njuvejva, uz mnoge kultne bendove.

  • MOST DUGA

PROGRAMSKI LUK SEOBE

Vreme: Od 1. februara do polovine marta.

Misija: Tumačenje migracija kao mogućnosti za unapređenje kvaliteta života zajednice i promovisanje vrednosti interkulturalnog dijaloga.

Danas, kada izbeglička kriza širom Evrope donosi opasnost od produbljivanja rasnih i etničkih stereotipa, predrasuda i potencijalnih konflikata, Novi Sad se još uvek suočava s izazovom seoba koje su rezultat ranijih ratnih sukoba. Drugi po veličini grad u Srbiji, sa svojim specifičnim geostrateškim položajem, kroz istoriju je svoj identitet gradio na migratornim kretanjima i postao je prepoznatljiv po svojoj multikulturalnosti i suživotu mnogobrojnih etničkih grupa. Danas u njemu živi dvadeset i jedna nacionalna zajednica, govori se sedamnaest jezika, od kojih su čak sedam zvanični jezici Evropske unije, dok su četiri jezika u službenoj upotrebi u gradu. Zato migracije posmatramo kao specifičnost Novog Sada ističući značaj koje su imale za nastanak i promene identiteta našeg grada.

Sa jedne strane, posmatramo istorijske migracije koje su uticale na današnji kulturni identitet Novog Sada i Evrope. Sa druge strane, bavimo se zajedničkim problemom regiona, pitanjem aktuelnih (e)migracija i motivima, pre svega, mladih ljudi za odlazak iz zemlje.

PROGRAMSKI LUK TVRĐAVA MIRA

Vreme: Od polovine juna do polovine jula.

Misija: Promocija politike mira i zajedništva, kao kritički stav prema ratu i uzrocima

Evropska unija nastala je na ruševinama Evrope nakon Drugog svetskog rata, kao mirovni projekat koji se zalaže za politiku sprečavanja oružanih sukoba, a kako se ne bi ponovile strahote evropskih ratova. Zbog toga Evropska unija predstavlja svojevrsnu tvrđavu mira jer je njen formalni temelj i vrednosna orijentacija promocija mirovnih politika.

Smatramo da umetnost i kultura kao efikasna sredstva mogu značajno da doprinesu promociji pomirenja, zajedništva, dijaloga, razumevanja, a kako se ne bi ponovila stradanja koja donose ratni sukobi. Poseban fokus tematske celine je na projektima koji problematizuju aktuelne ratove u svetu i doprinose pomirenju u regionu. Programski luk promoviše Novi Sad kao „tvrđavu mira” jer tematski problematizuje i građanske ratove na jugoslovenskim prostorima, traume i posledice koje su izazvali, a koje i danas osećamo u regionu.

  • MOST SLOBODA

PROGRAMSKI LUK BUDUĆNOST EVROPE

Vreme: Od polovine marta do polovine maja.

Misija: Razvoj i unapređenje kvaliteta dečje i omladinske kulture i pružanje mogućnosti mladima da kreativno i kritički promišljaju budućnost Evrope.

Novi Sad je univerzitetski grad sa društvenom zajednicom od skoro 50.000 studenata koji dolaze ne samo iz Novog Sada i Vojvodine već i cele Srbije i regiona. U 2019. godini Novi Sad je poneo titulu Omladinske prestonice Evrope. U skladu sa ovim kontekstom specifičan fokus programskog luka je na deci i mladima, budućim generacijama. Cilj platforme je promocija i razvoj dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva mladih umetnika i umetnica, kao i umrežavanje Novog Sada i Evrope kroz kulturnu razmenu dece i mladih.

Republika Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji – Uniji koja se danas suočava sa različitim kulturološkim i političkim izazovima, kao što su „Bregzit”, izbeglička kriza, evroskepticizam i rast dezintegracijskih tendencija. Pitanje budućnosti Evrope je zato naročito aktuelno u kontekstu evrointegracija Srbije i Zapadnog Balkana. Namera nam je da mladima otvorimo više javnog prostora, podržimo angažovanu omladinsku umetnost i kulturu i predstavimo različite vizije budućnosti Evrope.

PROGRAMSKI LUK HEROINE

Vreme: Od polovine maja do polovine juna.

Misija: Podsticanje i promovisanje ženske kulture, umetnosti, stvaralaštva, istorije i nasleđa radi kreiranja pravednijeg društva i ravnopravnijeg položaja žena.

Ukoliko analiziramo aktuelnu kulturnu i umetničku scenu Srbije, a većim delom i Evropske unije, očigledna je dominacija muške kulture, u smislu autora, tema, pristupa. Pitanje rodne ravnopravnosti, iako aktuelno u drugim segmentima društva, nedovoljno je problematizovano u kulturi, premda se često kroz kulturu kreiraju rodni stereotipi u društvu. Ovim programskim lukom nameravamo da promovišemo žensko stvaralaštvo i žensku kulturu koja je najčešće nevidljiva i nedovoljno priznata. Ženska kulturna istorija Novog Sada razvijala se upravo na tragu, a često i u saradnji sa najznačajnijim evropskim aktivističkim, feminističkim i umetničkim pokretima, tako da je i savremeno stvaralaštvo novosadskih umetnica prisutno na evropskoj kulturnoj sceni. Kroz programski luk „Heroine” otvaramo prostor za predstavljanje i vrednovanje novosadske, po svemu sudeći jedne od najznačajnijih ženskih scena na Balkanu, ali takođe važne i u širem evropskom kontekstu.

Ovakav pristup je u skladu sa globalnim ciljevima Ujedinjenih nacija u narednoj deceniji, koje pozivaju na ravnopravnost polova i bolji položaj žena u društvu, s ciljem da se stvori pravednije i slobodnije društvo. Kampanja Ujedinjenih nacija upozorava da je i pored različitih istorijskih okolnosti ženska kultura marginalizovana u većini nacionalnih strategija. Svakako, pokret za oslobođenje žena jedan je od najznačajnijih kulturnih i političkih procesa XX veka, koji se nastavlja i u XXI veku, a predvodnik tog pokreta na globalnom nivou bile su i ostale žene Evrope.

Ujedno, biće to novi prostor za različite pristupe proučavanja i afirmacije interkulturalne ženske istorije Novog Sada uz integraciju ženskog kulturnog stvaralaštva u okvir nacionalnih i internacionalnih vrednosti.

  • MOST NADA

PROGRAMSKI LUK DUNAVSKO MORE

Vreme: od polovine jula do kraja avgusta.

Misija: Razvoj međunarodne kulturne saradnje u Dunavskom regionu i unapređenje svesti o zaštiti i očuvanju prirode.

Dunav, evropska reka koja protiče kroz Novi Sad, predstavlja važno identitetsko obeležje grada i njegove istorije. Dunav je vekovima predstavljao granicu između carstava, kultura, religija i civilizacija. Oduvek je bio velika inspiracija piscima, pesnicima, slikarima, muzičarima koji su dolazili iz različitih kultura. Tokom letnjih meseci Novosađani intenzivno provode vreme na Dunavu i oko Dunava. Novi Sad nije najveći evropski grad na Dunavu, ali je jedan od onih s najviše mostova – ukupno jedanaest. Od toga se osam mostova nalazi ispod Dunava, a tri iznad njega, što je dokaz njegove burne prošlosti.

U kulturološkom smislu Dunav povezuje različite evropske države i kulture koje su vekovima međusobno uticale jedna na drugu i mešale se u Novom Sadu. Zato je jedan od fokusa programskog luka na međunarodnoj razmeni programa i umetnika iz Dunavskog regiona i kreiranju zajedničkih aktivnosti. U ekološkom smislu Dunav predstavlja specifičnu prirodnu celinu i oazu svežine tokom toplih letnjih dana. Ipak, Dunav je jedna od najzagađenijih evropskih reka, a zagađenje i uništavanje prirode predstavljaju aktuelni kulturni i politički problem ne samo Srbije i Evrope već čitave planete. Zato kroz raznovrsne umetničke i sportske programe želimo da govorimo o ekološkim problemima kao što su zagađenje vazduha i vode, gomilanje smeća, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, i promovišemo lepotu života u prirodi.

PROGRAMSKI LUK KALEIDOSKOP KULTURE

Vreme: Septembar i početak oktobra.

Misija: Razvoj „grada-scene” kroz kreiranje nove publike i decentralizaciju kulturnih sadržaja.

Posmatrano kroz istoriju, od antičkog vremena preko srednjeg veka, pa sve do savremenog doba, mnogi delovi grada ili bezmalo celi srednjovekovni evropski gradovi pretvarali su se u svojevrsnu pozornicu. Ova ideja, grada kao scene, u vezi je sa stavom da grad oblikuje svest građana ne samo u nekoj obrazovnoj instituciji nego i u svakoj delatnosti, na svakoj dužnosti i na svakom sastajalištu. Koncept, između ostalog, podrazumeva aktiviranje svih raspoloživih gradskih prostora i resursa (ulica, trgova, parkova, industrijskih objekata, pasaža, dvorišta…) stavljajući ih u službu umetničkog čina. Tako se stvara jedinstvena sinteza izvođač – gledalac, što znači da se umetnički čin odigrava u interakciji sa publikom.

U Novom Sadu, kao i u ostalim evropskim gradovima s umerenom kontitentalnom klimom septembar je period godine u kom je društveni život intenzivniji, s obzirom na to da zajednica provodi više vremena na otvorenim prostorima ispraćajući poslednje dane leta. U to vreme Novi Sad živi na ulicama, trgovima, parkovima i postaje velika scena sa najraznovrsnijim programima kulture i atraktivnim festivalima namenjenim najširoj gradskoj populaciji i turistima. Boravak u Novom Sadu u ovom periodu omogućava da se doživi sva raznolikost i vibrantnost grada i da se oseti duh zajedništva.

PROGRAMSKI TOK VISIT NOVI SAD

Vreme: Tokom čitave kalendarske godine.

Misija: Razvoj i edukacija publike i podizanje kvaliteta percepcije Novog Sada – Evropske prestonice kulture.

Visit Novi Sad je digitalno-kulturna platforma koja će stvoriti novo iskustvo “putovanja” kroz Novi Sad, tako što će obrađivati teme iz raznih oblasti kulture, kroz inovativne pristupe, moderne tehnologije, a sve to sa ciljem da uključuje, razvija i obrazuje publiku u Novom Sadu i Srbiji, kao i sve one koji će poželeti da posete Novi Sad. U ovaj programski tok spadaju i drugi srodni projekti i aktivnosti koji imaju vidljivost kroz pomenutu digitalno-kulturnu platformu ili povećavaju njen programski efekat i podižu kvalitet percepcije Novog Sada – Evropske prestonice kulture, kako u zemlji tako i u svetu.

III CILJ KONKURSA

Cilj konkursa je dopuna/obogaćivanje kulturnog i umetničkog programa u okviru Projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u godini titule (2022. godina), kao i kroz podršku projektima koji u okviru svog programa predstavljaju tradicionalnu i/ili savremenu umetnost i kulturu Japana.

Predloženi projekti moraju biti realizovani na teritoriji Grada Novog Sada i „Zone 021” (opštine Irig, Beočin i Sremski Karlovci).

Glavni programi i aktivnosti u okviru projekta moraju biti vidljivi i realizovani 2022. godine, dok neke od pripremnih aktivnosti projekta mogu biti započete u 2021. godini.

NAPOMENA: Aplikanti treba da budu spremni na zajedničko dogovaranje realizacije finalnog rezultata projekta, kako bi se tokom godine titule ravnomerno i tematski usklađeno rasporedio veliki broj planiranih programa.

IV PRAVO UČEŠĆA NA KONKURSU

Pravo učešća na pozivu imaju pravna lica registrovana kod nadležnog organa (sa institucionalne i vaninstitucionalne scene), sa sedištem u Republici Srbiji, čija je osnovna delatnost i oblast ostvarivanja ciljeva radi kojih je pravno lice osnovano, u skladu sa programskim konceptom i umetničkom vizijom „Za nove mostove” koji je razvila Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”.

V SUFINANSIRANjE PROJEKATA

Sredstva za realizaciju ovog konkursa zajednički obezbeđuju Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ (Novi Sad, Srbija) i EU-Japan fest (Tokio, Japan) u iznosu od ukupno 12.000.000,00 dinara. Sufinansiranje se sprovodi u dve komponente.

Komponenta 1

Sredstva za realizaciju ovog konkursa u okviru komponente 1 obezbeđena su u Finansijskom planu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” (u daljem tekstu: Fondacija) u ukupnom iznosu do 6.000.000,00 dinara, za sledeće oblasti:

  1. književnost (književni događaji – aktivnosti usmerene na popularizaciju knjige i čitanja, kao i razvoj književne publike);
  2. muzika (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija);
  3. likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn, umetnička fotografija i arhitektura;
  4. pozorišna umetnost (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija);
  5. umetnička igra – klasičan balet, narodna igra, savremeni ples (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija);
  6. filmska umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo;
  7. manifestacije vezane za filmsku umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo;
  8. digitalno stvaralaštvo i multimediji;
  9. ostala izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja (mjuzikl, cirkus, pantomima, ulična umetnost i slično);
  10. savremena interpretacija, animacija i predstavljanje kulturnog nasleđa;
  11. naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi;
    omladinske i sportske manifestacije.

Udeo komponente 1 u ukupnom budžetu projekta može biti najviše 30% od ukupne vrednosti projekta, odnosno maksimalno do 500.000,00 dinara po prijavi.

Komponenta 2

Sredstva za realizaciju ovog konkursa u okviru komponente 2 obezbeđena su planom EU-Japan festa u ukupnom iznosu do 6.000.000,00 dinara, za iste oblasti navedene u komponenti 1.

Udeo komponente 2 u ukupnom budžetu projekta može biti najviše 30% od ukupne vrednosti projekta, odnosno maksimalno do 500.000,00 dinara po prijavi.

Aplikantu može biti dodeljen i manji iznos od zatraženog, u zavisnosti od broja ostvarenih bodova i procene izvodljivosti programa. U navedenom slučaju, a pre potpisivanja ugovora, od aplikanta će se zatražiti saglasnost za revidirani proračun programa (budžet i projektne aktivnosti), u skladu s predloženim umanjenim iznosom.

U budžetskoj konstrukciji projekta aplikant je u obavezi da predstavi ukupnu finansijsku konstrukciju po svim izvorima, a ne samo dela koji se odnosi na sufinasiranje od strane Fondacije i EU-Japan festa.

Pravna lica sa sedištem na teritoriji Republike Srbije registrovana kod nadležnog organa biće sufinansirana u iznosu do maksimalno 60% od ukupne vrednosti budžeta projekta (komponenta 1 i 2). Aplikanti programa su obavezni da obezbede minimum 40% finansijskih sredstava iz drugih izvora i/ili iz vlastitih sredstava.

Za deo sredstava koja se finansiraju u okviru komponente 1, 95% iznosa sredstava isplaćuju se avansno, a 5% po realizaciji projekta i dostavljanju izveštaja Fondaciji.

Za deo sredstava koja se finansiraju u okviru komponente 2, 100% iznosa sredstava isplaćuju se po realizaciji projekta i dostavljanju izveštaja EU-Japan festu3.

Tokom realizacije projekta odobrenog za sufinansiranje, realiokacija sredstava među odobrenim kategorijama troškova može se vršiti najviše do 5% od ukupne vrednosti troška na koji se dodaje iznos, poštujući pri tom iznos ukupno opredeljenih sredstava po konkursu za navedeni projekat. Za sve eventualno veće promene po kategorijama troškova neophodno je tražiti i dobiti prethodno odobrenje Fondacije.

U toku realizacije projekta sufinansiranje može biti prekinuto, ako se tokom monitoringa realizovanih faza projekta utvrdi da kvalitet realizovanih aktivnosti nije na zadovoljavajućem nivou ili nisu ispoštovane ugovorne obaveze.

V PRIHVATLJIVE I NEPRIHVATLJIVE AKTIVNOSTI I TROŠKOVI

Prioriteti sufinansiranja projekata po oblastima/temi u okviru programskih lukova:

  • Programi koji se bave promovisanjem tradicionalne i savremene kulture i umetnosti Japana;
  • Programi koji se bave promovisanjem kulture u širem smislu (sport, filozofija, običaji, jezik, i sl.);
  • Programi koji se bave interpretacijom istorije, kulture i nasleđa Novog Sada;
  • Programi omladinskih razmena i omladinski programi;
  • Programi u okviru sportskih manifestacija;
  • Programi koji podstiču umetničko stvaralaštvo i aktivizam u obrazovnim ustanovama svih nivoa;
  • Folklor i amatersko stvaralaštvo u okviru svih programskih lukova;
  • Umetnički programi marginalizovanih društvenih grupa, LGTB zajednica i osoba sa invaliditetom;
  • Projekti kod kojih postoji potencijal finansijske samoodrživosti (kreativne industrije,
    novi poslovni modeli u kulturi…);
  • Programi koji se realizuju u nesvakidašnjim otvorenim i zatvorenim prostorima i u obodnim mestima i selima oko Novog Sada i tzv. „Zone 021”;
  • Programi koji uključuju partnere i/ili umetnike i izvođače sa sedištem u Japanu, odnosno partnere i/ili umetnike i izvođače japanske nacionalnosti sa boravištem/prebivalištem u Evropi;
  • Svetlosna umetnost i svetlosne instalacije u okviru programskog luka Doček;
  • Projektni predlozi koji na inovativan i angažovan način obrađuju teme lokalnih i globalnih migracija (istorijskih i aktuelnih) unutar programskog luka Seobe;
  • Programi koji podstiču interkulturalnu saradnju u okviru programskog luka Seobe;
  • Projektni predlozi koji se bave ekološkim temama u okviru programskom luka Dunavsko more (umetnost od recikliranog materijala, pejzažna umetnost (eng. Land art), sportski programi, muzički i književni događaji na obalama reka i u prirodi);
  • Projektni predlozi koji na angažovan i kritički način pristupaju temama i politikama mira kroz kulturu i umetnost u okviru programskog luka Tvrđava mira;
  • Programi koji podstiču dečje umetničko stvaralaštvo u okviru programskog luka Budućnost Evrope;
  • Ohrabruju se inovativni i komunikativni pristupi pitanjima koja se tiču nasilja nad ženama, ekonomske pozicije žena, žena u medijima u okviru programskog luka Heroine;
  • Programi primenjene umetnosti u okviru Kaleidoskopa kulture;
  • Književni događaji nezavisne scene u okviru programskog luka Druga Evropa;
  • Programi na otvorenom koji se realizuju u okviru mobilne kulturne stanice Karavan (aplikanti mogu da računaju na podršku produkciono tehnički opremljenog kamper vozila);
  • Interpretacija kulturnog nasleđa, mapiranje, istraživanje i predstavljanje kapaciteta lokalne (novosadske) umetničke scene, edukacije i podizanje kapaciteta za izveštavanje o kulturnoj sceni, predstavljanje ljudi, procesa, prostora i programa kroz audio i audio-vizuelne sadržaje u programskom toku Vizit Novi Sad;
  • Gastronomski programi u okviru programskih lukova Dunavsko more i Seobe;
  • Ulična umetnost u okviru programskih lukova Budućnost Evrope i Kaleidoskop kulture.

Očekivani oblici aktivnosti:

Programi u neuobičajenim i javnim prostorima (intervencije vezane za specifičnost prostora u kom se izvode eng. „cite specific”, izvođački programi, koncerti, akcije, AV programi, književni događaji i drugo); inostrana gostovanja i predstavljanja autora; međunarodni festivali i manifestacije; tematske izložbe, instalacije; tematske manifestacije; predstavljanje novih scenskih dela nastalih kroz koprodukcije na međunarodnom ili nacionalnom nivou; svi oblici javnih događanja koji u savremenoj umetničkoj interpretaciji u različitim oblicima stvaralaštva na inovativan način predstavljaju kulturnu baštinu (pokretna i nepokretna baština) i slično.

Primarne vrste izraza:

Popularna muzika (rok, pop, džez, elektronska muzika i drugi žanrovi), klasična muzika, film, književni događaji, baština u savremenoj interpretaciji, fotografija, (novi) mediji i tehnologije, dizajn, ulična umetnost (eng. Street art), novi cirkus i ulični teatar, scensko izvođenje savremenog dramskog teksta, savremeni ples, vizuelne umetnosti i slično.

Ostale aktivnosti:

Pored osnovnih aktivnosti projekta moguće je organizovati i ostale aktivnosti (na primer: aktivnosti promocije, izrada promotivnih materijala, organizacija radionice, skupova javnog časa, prezentacije i slično).

Oblasti / aktivnosti / projekti koje neće biti podržane ovim javnim konkursom u okviru programskih lukova, odnosno programskog toka:

  • izdavaštvo i prevodilaštvo;
  • uređenje javnih površina;
  • trajne skulpture u javnom prostoru;
  • arhivske izložbe u okviru programskog luka Herione;
  • modni dizajn u okviru programskog luka Tvrđava mira;
  • umetnički projekti u okviru programskog toka Vizit Novi Sad;
  • klasična muzika u okviru programskih lukova: Doček i Druga Evropa;
  • likovne izložbe u okviru programskih lukova: Seobe, Dunavsko more;
  • džez muzika u okviru programskog luka Druga Evropa i Dunavsko more;
  • pozorišni festivali u okviru programskih lukova: Budućnost Evrope, Heroine, Kaleidoskop kulture, Druga Evropa;
  • produkcija dugometražnog igranog filma, kao i animiranog filma u okviru programskih lukova: Doček, Seobe, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture;
  • proizvodnja medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u cilju ostvarivanja javnog interesa, odnosno medijski sadržaj definisan kao takav Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Neprihvatljivi troškovi:

  • troškovi konverzije valuta, gubici na kursnim razlikama i drugi čisto finansijski troškovi;
  • operativni troškovi, bankarske provizije i kamate;
  • kupovina opreme;
  • režijski troškovi – troškovi zakupa prostora, troškovi fiksne i mobilne telefonije, interneta, električne
  • energije i slično;
  • plate i dnevnice;
  • carine i uvozne dažbine;
  • donacije;
  • kamate na pozajmice i kredite;
  • porezi na imovinu ili dohodak građana;
  • iznosi plaćenih kazni, finansijski penali i troškovi sudskih parnica;
  • PDV (odnosi se na obveznike PDV-a i njihovu mesečnu/kvartalnu obavezu plaćanja poreza po poreskoj prijavi);
  • taksi prevoz (sem izričito u slučaju kada ne postoji drugi vid prevoza na datu relaciju);
  • nagrade i pokloni;
  • troškovi reprezentacije4.
  • fakture koje su izdate za potrebe projekta od strane izdavaoca koji prema šifri delatnosti ne može da pruži uslugu navedenu u samoj fakturi, ukoliko ne dostavi uz fakturu deo Statuta iz kojeg se vide ciljevi poslovanja;
  • troškovi po zaključenim ugovorima u kojima je isto lice potpisnik kao naručilac i izvršilac posla;
  • nabavka kancelarijskog materijala;
  • knjigovodstvene usluge;
  • troškovi nastali van perioda realizacije projekta definisanog ugovorom.

*Napomena: ukoliko je neko lice iz kruga zaposlenih lica dodatno angažovan na realizaciji projekta (prekovremeni rad, ugovor o autorskom delu) troškovi na ime naknade za taj rad imaju se smatrati opravdanim.

VI DOKUMENTACIJA I NAČIN PRIJAVE

Komponenta 1

Prijava se podnosi na prijavnom formularu (Obrazac 1, Obrazac 2), koji se može preuzeti sa internet stranice Fondacije (www.novisad2022.rs) u delu: Javni pozivi.

Prijavni formular (Obrazac 1, Obrazac 2) dostavlja se u 2 originalna primerka, ostala dokumentacija u jednom primerku.

Učesnik Konkursa treba da priloži i kopije sledećih dokumenata u jednom primerku:

  1. Akt o registraciji pravnog lica;
  2. Izvod iz statuta ili osnivačkog akta kojim se dokazuju ciljevi osnivanja i delatnost pravnog lica;
  3. Obrazac overenih potpisa lica ovlašćenih za zastupanje pravnog lica;
  4. Obrazac 3 – Izjava o partnerstvu;
  5. Obrazac 4 – Overena izjava o prihvatanju obaveze korisnika sredstava.

Komponenta 2

Prijava se podnosi na posebnom obrascu EU-Japan festa na engleskom jeziku. Popunjavanje ovog obrasca se obavlja uz pomoć tima Fondacije nakon što je projekat odobren na konkursu.

Kompletna dokumentacija u definisanom broju primeraka podnosi se obavezno u zatvorenoj koverti u kancelariji Fondacije, Trg slobode 3, Novi Sad, ili putem pošte preporučenom pošiljkom na adresu:

Fondacija „Novi Sad– Evropska prestonica kultureˮ
Trg slobode 3
21101 Novi Sad
Poštanski fah 153.

U oba slučaja na koverti je potrebno navesti sledeću napomenu: Za Javni konkurs za sufinansiranje projekata saradnje s Japanom u okviru zvaničnog programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Prijave na javni konkurs se dostavljaju lično ili preporučenom poštom najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja konkursa na internet stranici Fondacije i u sredstvima javnog informisanja.

Rok za podnošenje prijave i prateće dokumentacije ističe 10. 8. 2021. godine.

Konkursna dokumentacija se ne vraća.

Osim navedenog, prijavni formular (Obrazac 1, Obrazac 2)  je potrebno obavezno dostaviti i elektronskim putem slanjem imejla na adresu international@ns2021.rs najkasnije do 10. 8. 2020. godine do 15.00 časova.

Maksimalan broj prijava po aplikantu:

Aplikant može dostaviti najviše 1 (jedan) predlog projekta.

Partneri aplikanta na projektu mogu biti pravna lica sa sedištem u zemlji i/ili inostranstvu. Obavezno je učešće minimalno 1 (jednog) partnera iz Japana ili japanskog umetnika koji živi i radi u Evropi. Ostali inostrani partneri se dodatno vrednuju, u okviru kriterijuma „evropska dimenzija”.

VII KRITERIJUMI ZA ODABIR I OCENA PREDLOGA PROJEKTA

Prilikom pisanja predloga projekta potrebno je voditi računa o sledećim aspektima koji će biti korišćeni i prilikom vrednovanja predloga projekata:

1)RELEVANTNOST PROGRAMA

  • učešće minimalno jednog japanskog partnera;
  • Usklađenost tema i ciljeva predloženog projekta sa novim programskim konceptom i umetničkom vizijom Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropske prestonice kulture” Za nove mostove, koji se sastoji od osam programskih lukova i jednog programskog toka;
  • usklađenost sa Strategijom kulturnog razvoja Grada Novog Sada za period 2016–2026. godine;
    uloga, nivo uključenosti i udeo u programu umetnika i stručnjaka iz inostranstva, s područja Evrope, koji kao partneri učestvuju u programu, odnosno realizaciji projekta;
  • nivo na kojem program tematski i sadržajno doprinosi promovisanju interkulturalnog dijaloga, raznolikosti evropskih kultura, baštine i istorije, evropskih integracija i aktualnih evropskih tema.

2) KVALITET PROGRAMA

  • inovativnost i originalnost pristupa;
  • kvalitet projektnih aktivnosti i usklađenost aktivnosti sa ciljevima projekta;
  • realan, precizan i efikasan finansijski plan i struktura budžeta projekta;
  • uključenost manje zastupljenih i marginalizovanih društvenih grupa.

3) ORGANIZACIONI I STRUČNI KAPACITETI PREDLAGAČA

  • organizacioni i stručni kapaciteti predlagača za implementaciju projekta;
  • kompetentnost realizatora projekta, odnosno reference glavnih umetnika / izvođača i/ili autorskog tima;
  • kvalitet partnerstva;
  • izvodljivost programa i održivost.

4) DISEMINACIJA

  • predloženi projekat utiče na širu publiku osim one koja direktno učestvuje u aktivnostima;
  • atraktivnost i dostupnost programa za inostrane posetioce;
  • korišćenje inovativnih kanala za e-participaciju, poput društvenih mreža i savremenih informacionih i
  • komunikacionih tehnologija;
  • plan promocije i vidljivosti projekta i komunikacije sa medijima;
  • plan distribucije i upotrebe rezultata projekta i nakon realizacije.

VIII POSTUPAK ODLUČIVANjA O JAVNOM KONKURSU

Nepotpune i nerazumljive prijave, prijave koje nisu popunjene na propisanim obrascima, kao i nepotpisane i neoverene prijave neće biti razmatrane.

Neblagovremene i nedopuštene prijave (prijave upućene na način koji je u suprotnosti sa elementima ovog konkursa) biće odbačene.

Komisija će izvršiti ocenu i sačiniti konačnu rang listu o blagovremenim i potpunim prijavama, a na osnovu utvrđenih kriterijuma. Prijave će biti vrednovane ocenom od 0 do 100 poena. Najbolje plasirane prijave biće podržane u skladu sa definisanim kriterijumima za dodelu sredstava, a do njihovog konačnog utroška.

Odluka o izboru korisnika sredstva biće doneta najkasnije u roku od 10 dana od zatvaranja konkursa.

Rezultati konkursa biće objavljeni na zvaničnoj internet strani Fondacije (www.novisad2022.rs).

Odluka je konačna.

Dodatne informacije:

Za sva dodatna pitanja u vezi sa postupkom prijavljivanja na konkurs, zainteresovani se mogu obratiti slanjem imejla na adresu: international@ns2021.rs, najkasnije do 4. 8. 2021. godine. Na pitanja postavljena nakon navedenog roka neće se odgovarati.

Obrazac 1 – prijavni formular

Obrazac 2 – budžet projekta

Obrazac 3 – izjava o partnerstvu

Obrazac 4 – Izjava o prihvatanju obaveza korisnika sredstava


  1. teritorija opština Irig, Beočin i Sremski Karlovci
  2. Pod pojmom „japanski umetnik“ podrazumevaju se:
     – umetnici japanske nacionalnosti koji žive i rade u Japanu;
     – umetnici japanske nacionalnosti koji žive i rade u Evropi;
     – umetnici drugih nacionalnosti koji žive i rade u Japanu.
  3. Aplikanti su u obavezi da obezbede predfinansiranje za navedeni deo iz komponente 2.
  4. Troškovima reprezentacije smatraju se troškovi učinjeni prilikom radnih i poslovnih sastanaka, troškovi učinjeni prilikom obeležavanja jubileja i u drugim sličnim slučajevima, troškovi ugostiteljskih usluga koje su u neposrednoj vezi sa izvršenjem određenog službenog posla u zemlji i inostranstvu, troškovi učinjeni prilikom kupovine poklona koji se daju u prigodnim prilikama i ostali troškovi reprezentacije koji nisu navedeni, a koji su učinjeni u drugim sličnim slučajevima kada se predstavlja delokrug rada organizacije, a nije u direktnoj vezi sa realizacijom konkretnih projektnih aktivnosti.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.

КАРМИЊО

CARMINHO