Дочек у Новом Саду и ове године спаја прославе 2022. и 7530. године, а након свечаног отварања Европске престонице културе 13. јануара, када ће широм града бити одржано више од 40 концерата, прослава се 14. и 15. јануара наставља у културним станицама. Програмом који носи назив „Слава” симболично се осврћемо на традиционалну српску славу, наше прво културно добро убројено у регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска.
Породична слава је од те 2014. године на светском нивоу постала српски епитет, као благо нашег народа. То је прилика да се једном у току године – на дан свеца који је заштитник породице – окупимо у кругу породице и најближих пријатеља и уз богату славску трпезу, вино и освештан славски колач, прославимо овај празник.
Наше културне станице обележиће стару традицију, али на нов начин – уз песму хорова, музику тамбураша и изложбу фотографија. Уједно, у војвођанској средини слава подразувема добродошлицу свим комшијама, пријатељима, ужој и широј породици, стога ће, Нови Сад, као добар домаћин и град интеркултуралности, отворити врата својих културних станица за све, како како бисмо, у посебном, модерном амбијенту, заједно означили ову традиционалну свечаност.
Негујући изворни облик славе, приредба ће започети 14. јануара у 19 часова, обредом освештавања жита, резањем колача и молитвом. Овај чин прати програм црквених хорова који, изводећи тропаре, амбијенту поклањају посебну свечану ноту и духовну димензију. Након обреда, кум славе приступа такозваном „дизању славе” – наздравља слави уз здравицу. Сви присутни искусиће традиционалну трпезу, након чега следи неизоставан музички део прославе. Осам тамбурашких оркестара представиће богато музичко – тамбурашко наслеђе свих народа Војводине, интерпретирајући народне и староградске песме типичне за ово поднебље.
За ову прилику су, такође првог дана славе, испред културних станица постављени штандови са топлим напицима, а девојке и момци који вас дочекују одевени су у народне ношње војвођанских етничких група – српске, словачке, мађарске, румунске, русинске, буњевачке.
Традиционалне ношње различитих народа и мањина који живе у Војводини, на неки начин најављују и изложбу фотографија светски признатог графичког дизајнера Павела Суровог. Његов рад представља специфичну реинтерпретацију нематеријалног културног наслеђа, која смело компонује традиционалне елементе, приказујући их у новом, модерном светлу. Ова изложба део је јединствене сценографије свих простора у којима се програм реализује и моћи чете да је посетите до 5. фебруара.
У оквиру програма 15. јануара, другог дана славе, чланови локалних фолклорних ансамбала приређују нам сплетове народних игара и доносе звук орске, вокалне и инструменталне традиције прилагођене њиховом узрасту. Њихови наступи баве се и приказивањем улога деце у зимском циклусу традиционалних и верских обичаја као што су коринђање, пијукање или материце. Осим наступа дечијих ансамбала и оркестара,на платоима испред културних станица у знаку интеркултуралности организује се мали базар рукотворина, где ће припадници и припаднице националних мањина имати прилику да изложе рукотворине инспирисане својим традицијама.
Улаз је слободан.
Целокупан програм, сатнице, и детаље про(слава) можете погледати на сајту културних станица.
Партнер пројекта „Слава” је ИДЕА.
