Stara tradicija na nov način: Slava u kulturnim stanicama 14. i 15. januara

Doček u Novom Sadu i ove godine spaja proslave 2022. i 7530. godine, a nakon svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture 13. januara, kada će širom grada biti održano više od 40 koncerata, proslava se 14. i 15. januara nastavlja u kulturnim stanicama. Programom koji nosi naziv „Slava” simbolično se osvrćemo na tradicionalnu srpsku slavu, naše prvo kulturno dobro ubrojeno u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska.

Porodična slava je od te 2014. godine na svetskom nivou postala srpski epitet, kao blago našeg naroda. To je prilika da se jednom u toku godine – na dan sveca koji je zaštitnik porodice – okupimo u krugu porodice i najbližih prijatelja i uz bogatu slavsku trpezu, vino i osveštan slavski kolač, proslavimo ovaj praznik.

Naše kulturne stanice obeležiće staru tradiciju, ali na nov način – uz pesmu horova, muziku tamburaša i izložbu fotografija. Ujedno, u vojvođanskoj sredini slava podrazuvema dobrodošlicu svim komšijama, prijateljima, užoj i široj porodici, stoga će, Novi Sad, kao dobar domaćin i grad interkulturalnosti, otvoriti vrata svojih kulturnih stanica za sve, kako kako bismo, u posebnom, modernom ambijentu, zajedno označili ovu tradicionalnu svečanost.

Negujući izvorni oblik slave, priredba će započeti 14. januara u 19 časova, obredom osveštavanja žita, rezanjem kolača i molitvom. Ovaj čin prati program crkvenih horova koji, izvodeći tropare, ambijentu poklanjaju posebnu svečanu notu i duhovnu dimenziju. Nakon obreda, kum slave pristupa takozvanom „dizanju slave” – nazdravlja slavi uz zdravicu. Svi prisutni iskusiće tradicionalnu trpezu, nakon čega sledi neizostavan muzički deo proslave. Osam tamburaških orkestara predstaviće bogato muzičko – tamburaško nasleđe svih naroda Vojvodine, interpretirajući narodne i starogradske pesme tipične za ovo podneblje.

Za ovu priliku su, takođe prvog dana slave, ispred kulturnih stanica postavljeni štandovi sa toplim napicima, a devojke i momci koji vas dočekuju odeveni su u narodne nošnje vojvođanskih etničkih grupa – srpske, slovačke, mađarske, rumunske, rusinske, bunjevačke.

Tradicionalne nošnje različitih naroda i manjina koji žive u Vojvodini, na neki način najavljuju i izložbu fotografija svetski priznatog grafičkog dizajnera Pavela Surovog. Njegov rad predstavlja specifičnu reinterpretaciju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koja smelo komponuje tradicionalne elemente, prikazujući ih u novom, modernom svetlu. Ova izložba deo je jedinstvene scenografije svih prostora u kojima se program realizuje i moći ćete da je posetite do 14. februara u kulturnim stanicama Eđšeg, Svilara, Rumenka, Bukovac i Barka.

U okviru programa 15. januara, drugog dana slave, članovi lokalnih folklornih ansambala priređuju nam spletove narodnih igara i donose zvuk orske, vokalne i instrumentalne tradicije prilagođene njihovom uzrastu. Njihovi nastupi bave se i prikazivanjem uloga dece u zimskom ciklusu tradicionalnih i verskih običaja kao što su korinđanje, pijukanje ili materice. Osim nastupa dečijih ansambala i orkestara,na platoima ispred kulturnih stanica u znaku interkulturalnosti organizuje se mali bazar rukotvorina, gde će pripadnici i pripadnice nacionalnih manjina imati priliku da izlože rukotvorine inspirisane svojim tradicijama.

Ulaz je slobodan.

Celokupan program, satnice, i detalje pro(slava) možete pogledati na sajtu kulturnih stanica.

Partner projekta „Slava” je IDEA.

Leave a Comment

Your email address will not be published.

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.