Ikona Bogorodica utešiteljka, iz Srpske pravoslavne crkve Sv. Jovana u Benkovcu (Eparhija dalmatinska) smatra se ranim radom ovog čuvenog 16-vekovnog slikara Domenikosa Teotokopulosa, u svetu poznatijeg kao El Greko.
Dok su njegov život i delo spojili dva sveta – pravoslavno vizantijsko nasleđe i evropsku umetnost renesanse, istraživanje ikone Bogorodice će povezati humanistiku i nauku. Zahvaljujući saradnji sa Umetničkim dijagnostičkim centrom Ormilija iz Grčke, biće urađena naučna analiza i studija ovog dela najsavremenijim tehnološkim metodama, s idejom da se utvrdi autorstvo. Danas u Galeriji Matice srpske javnost je imala priliku da čuje dosadašnje rezultate, te sazna kako nauka može biti u službi umetnosti.
Galerija Matice srpske u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, u okviru programskog luka Seobe, u godini titule, realizovaće projekat „Migracije u umetnosti • Umetnost migracija“, a El Greko kao jedan od autora umetnika čija migracija je zapravo uticala na razvoj umetnosti, savršen je primer za to.
„Dugogodišnja saradnja sa Muzejom Srpske pravoslavne crkve dovela je do toga da nam pozajme ovu ikonu radi istraživanja, kako bi se procenilo da li je ovo El Grekovo delo. Ova ikona je dobila novo čitanje upravo zbog priče o migracijama. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji i nauci koja je uznapredovala u proteklih 30 godina, mi ćemo pokušati da odgonetnemo da li je ovo rad poznatog umetnika na osnovu načina na koji je stvarao. Stupili smo u kontakt sa Ormilija dijagnostičkim centrom sa Halkidikija, kao i sa kolegom, konzervatorom iz Benaki muzeja gde se čuvaju El Grekova dela u ranom periodu. Svi ti podaci će nam poslužiti za novo istraživanje“, rekla je kustoskinja Galerija Matice srpske Jelena Ognjanović i dodala:
„Sada su uzeti pigmenti, rađena su infracrvena zračenja da bi se videlo da li su to pigmenti koje je El Greko koristio – kakvu podlogu je radio, kakav crtež… Ali ono što je najzanimljivije jeste vedute Venecije u minijaturnoj verziji gde se vidi Trg sv. Marka što nam govori da umetnik koji je radio ovo delo, morao je biti u Veneciji, jer takva vrsta prikaza teško da je mogla nastati na osnovu nekih drugih prikaza“.
U godini titule 2022, od 18. februara do 1. aprila , publika će imati priliku da pogleda izložbu „Migracije u umetnosti • Umetnost migracija“, koja se bavi fenomenom društvenih migracija preispitujući istorijski i sadašnji kontekst, razloge i efekte migracija na društva i pojedince. Ova izložba predstaviće nacionalnu i evropsku umetnost prošlosti, kao i savremenu umetničku produkciju kao refleksiju aktuelnih migracija. Širi kontekst migracija kroz istoriju evropske umetnosti će mapirati značajne umetnike i umetničke pojave u evropskoj umetnosti koji su rezultat stalnih istorijskih migracija pojedinaca, kao podsetnik na fenomen koji je u značajnoj meri uticao i oblikovao Evropu i evropsku kulturu kakvu danas poznajemo. Jedan od njih je čuveni El Greko (Domenikos Teotokopoulos), značajna ličnost evropske renesanse i manirizma, koji je migrirao sa Krita u Italiju, a zatim u Španiju.
Programski luk Seobe sagledava kretanja stanovništva kao inspiraciju u umetnosti i podseća nas na pozitivne posledice migracija i međusobnih prožimanja u kulturi, koji su naš sastavni deo.
Pored izložbe „Migracije u umetnosti • Umetnost migracija“, jedan od glavnih događaja biće Seobe duša, jedinstveni paviljon književnosti, na kom će se spojiti i vizuelna i izvođačka umetnost, sa ciljem da se predstavi uticaj migracija na individuu. Očekuje nas i Karavan, gastronomsko putovanje Evropom kroz umetnost i ukuse i brojni drugi programi.
Foto: Marko Pudić