Deca i mladi će tokom aprila i maja biti u središtu Evropske prestonice kulture. Tri programa „Škole budućnosti”, „Zastave budućnosti” i „Bajke budućnosti”, sa 460 umetnika iz 30 zemalja, predstaviće se kroz 270 različitih kulturnih događaja.
Bežanje u „Škole budućnosti”
Novosadske „škole budućnosti” postaće scene za predstave, izložbe, mjuzikle i eksperimentalne programe. Vrhunski inostrani umetnici, ali i domaći stvaraoci, postaće predavači u 18 novosadskih škola. Izdvajaju se svetski priznata dirigentkinja Karmina Šilec, ali i čuveni evropski koreografi, poput Pande van Prozdej i Stefana Lutermana iz Holandije i Đovanija Zazera i Rianon Morgan iz Luksemburga. Četiri najprestižnije plesne trupe radiće sa učenicima u novoj Baletskoj školi i Srpskom narodnom pozorištu: Ju Stromgren kompanija (Oslo), Batševa ansambl (Tel Aviv), Malpaso (Havana) i Balet Džez (Montreal). U vizuelnoj umetnosti u „Školama budućnosti” predavači će biti japanski umetnik Akiori Oiši i slikarka Šantal Mike. Predstave iz osam evropskih zemalja, koje su pripremali njihovi vršnjaci sa evropskim rediteljima, biće predstavljene novosadskim učenicima i studentima, od 5. do 8. aprila u okviru pozorišnog festivala EYE.NET.
Nesvakidašnjem i drugačijem pristupu obrazovanju dece i mladih priključuju se i domaći stvaraoci, poput satiričara iz „Državnog posla”, jutjubera Yasserstaina, kao i muzičara Marka Šelića Marčela i di-džeja Vladimir Aćića koji će imati svoje nastupe 8. aprila, ali i brojni drugi. „Školama budućnosti” priključili su se i muzeji, galerije, kulturne stanice i kulturni centri, koji će na taj način postati novi centri obrazovanja za sve sugrađane.
Kritičko promišljanje i izražavanje kroz „Zastave budućnosti” u poslednjim danima aprila
Mladi umetnici će u „Zastavama budućnosti”, koje će biti održane od 28. do 30. aprila, svojim stvaralaštvom preoblikovati obnovljeni Kretivni distrikt. Tri dana će, sa više od 70 događaja, plesom, performansima, predstavama, aktivacijama, izložbama, koncertima i radionicama oživeti prostor autentičnog industrijskog nasleđa Novog Sada. „Zastave budućnosti” izdvajaju četiri nesvakidašnje izložbe. Od dečijih radova, koji obuhvataju generacije dece više od pola veka unazad, studentskih radova koji prikazuju njihovu svakodnevicu, nove savremene umetničke prakse, pa sve do radova mladih umetnika koji imaju priliku da se izraze kroz inovativne umetničke forme, poput prve novosadske galerije na otvorenom – mladi oblikuju Kreativni distrikt u svom stilu. U ovom segmentu se posebno izdvaja pet predstava, festival uličnog plesa, umetnički cirkus, a potom i program kompanije A1 Srbija – ekološka radionica „Bolji vazduh za sve”, kao i radionica „Ja kao digitalni urednik/urednica”, koju će voditi dvojica influensera, Aleksa Todorović i David Pavlović. Takođe, prvi put će se u Novom Sadu više od 30 mladih muzičara iz cele Evrope, regiona i Srbije, predstaviti kroz najrazličitije muzičke žanrove. Pored mladih džez sastava iz sedam evropskih prestonica kulture nastupiće i Szabolcs Bognar, Turbojazz, Frontline Vibers, Kene Beri, Zoi, Šajzerbiterlemon, Fantom, Luka Rajić, Marko Luis i mnogi drugi. Podršku programu „Zastave budućnosti” pružili su: IDEA, DDOR i A1 Srbija.
Bajke u novom odelu – svet magije kroz „Bajke budućnosti”
Zahvaljujući programu „Bajke budućnosti”, stare priče dobiće novo ruho. Novi Sad i okolina će kroz opere za decu, lutkarske predstave i interaktivne pozorišne trupe, ispričati 200 novih i jedinstvenih priča koje će spojiti umetnike iz 13 zemalja. Uz ugledne autore, poput Kokana Mladenovića, koji će prirediti nezaboravna „Guliverova putovanja” na ulicama grada, Srpska Atina će ugostiti i neke od najznačajnijih pozorišnih trupa za decu iz Evrope, poput Dablinskog pozorišnog festivala, kolektiva Ameno iz Španije, Grus Grus Teatra iz Finske, Lutkovnog gledališča iz Slovenije, češkog Alfa teatra i mnogih drugih.
„Škole budućnosti”, „Zastave budućnosti” i „Bajke budućnosti” deo su programskog luka „Budućnost Evrope”, jednog od osam programskih lukova koji čine programski koncept Evropske prestonice kulture 2022. godine.
Foto: Vladimir Veličković, Ana Kašćelan, Promo
