Doček u Novom Sadu i ove godine spaja proslave 2022. i 7530. godine, a nakon svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture 13. januara, kada će širom grada biti održano više od 40 koncerata, proslava se 14. i 15. januara nastavlja u kulturnim stanicama. Programom koji nosi naziv „Slava” simbolično se osvrćemo na tradicionalnu srpsku slavu, naše prvo kulturno dobro ubrojeno u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska.
Porodična slava je od te 2014. godine na svetskom nivou postala srpski epitet, kao blago našeg naroda. To je prilika da se jednom u toku godine – na dan sveca koji je zaštitnik porodice – okupimo u krugu porodice i najbližih prijatelja i uz bogatu slavsku trpezu, vino i osveštan slavski kolač, proslavimo ovaj praznik.
Naše kulturne stanice obeležiće staru tradiciju, ali na nov način – uz pesmu horova, muziku tamburaša i izložbu fotografija. Ujedno, u vojvođanskoj sredini slava podrazuvema dobrodošlicu svim komšijama, prijateljima, užoj i široj porodici, stoga će, Novi Sad, kao dobar domaćin i grad interkulturalnosti, otvoriti vrata svojih kulturnih stanica za sve, kako kako bismo, u posebnom, modernom ambijentu, zajedno označili ovu tradicionalnu svečanost.
Negujući izvorni oblik slave, priredba će započeti 14. januara u 19 časova, obredom osveštavanja žita, rezanjem kolača i molitvom. Ovaj čin prati program crkvenih horova koji, izvodeći tropare, ambijentu poklanjaju posebnu svečanu notu i duhovnu dimenziju. Nakon obreda, kum slave pristupa takozvanom „dizanju slave” – nazdravlja slavi uz zdravicu. Svi prisutni iskusiće tradicionalnu trpezu, nakon čega sledi neizostavan muzički deo proslave. Osam tamburaških orkestara predstaviće bogato muzičko – tamburaško nasleđe svih naroda Vojvodine, interpretirajući narodne i starogradske pesme tipične za ovo podneblje.
Za ovu priliku su, takođe prvog dana slave, ispred kulturnih stanica postavljeni štandovi sa toplim napicima, a devojke i momci koji vas dočekuju odeveni su u narodne nošnje vojvođanskih etničkih grupa – srpske, slovačke, mađarske, rumunske, rusinske, bunjevačke.
Tradicionalne nošnje različitih naroda i manjina koji žive u Vojvodini, na neki način najavljuju i izložbu fotografija svetski priznatog grafičkog dizajnera Pavela Surovog. Njegov rad predstavlja specifičnu reinterpretaciju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koja smelo komponuje tradicionalne elemente, prikazujući ih u novom, modernom svetlu. Ova izložba deo je jedinstvene scenografije svih prostora u kojima se program realizuje i moći ćete da je posetite do 14. februara u kulturnim stanicama Eđšeg, Svilara, Rumenka, Bukovac i Barka.
U okviru programa 15. januara, drugog dana slave, članovi lokalnih folklornih ansambala priređuju nam spletove narodnih igara i donose zvuk orske, vokalne i instrumentalne tradicije prilagođene njihovom uzrastu. Njihovi nastupi bave se i prikazivanjem uloga dece u zimskom ciklusu tradicionalnih i verskih običaja kao što su korinđanje, pijukanje ili materice. Osim nastupa dečijih ansambala i orkestara,na platoima ispred kulturnih stanica u znaku interkulturalnosti organizuje se mali bazar rukotvorina, gde će pripadnici i pripadnice nacionalnih manjina imati priliku da izlože rukotvorine inspirisane svojim tradicijama.
Ulaz je slobodan.
Celokupan program, satnice, i detalje pro(slava) možete pogledati na sajtu kulturnih stanica.
Partner projekta „Slava” je IDEA.
